Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је 10. октобра 2015. године на сисачком Дјечјем гробљу помен дјеци - невиним жртвама усташког логора који је у Сиску функционисао од августа 1942. до јануара 1943. године.
Саслуживали су презвитери Веселин Ристић и Даниел Николић и ђакон Бранимир Јокић. Након помена митрополит Порфирије се обратио сабрању говорећи о невином страдању жртава логора у Сиску и нашем сјећању на њихову жртву: - На овом светом мјесту сабрали смо се не да се бавимо анализама, не да се бавимо бројкама, чак нити да се бавимо узроцима, него смо се сабрали да извршимо помен као православни хришћани над онима који су пострадали као невине жртве и самим тим јесу свједоци Христови међу нама људима. Сабрали смо се да се помолимо за покој њихових душа, али усуђујем се да кажем, да смо се сабрали и ми њима да се помолимо. Јер чистота дјечија већ по себи јесте учешће у светости Божјој.
- Браћо и сестре, ово је мјесто молитве и ми смо се сабрали да се молимо Богу. Ово је у исто вријеме помен и опомена. Помињемо оне који су страдали, молимо се Богу за њих, али опомињемо себе да ми никада себи, нико од нас појединачно у себи, не дозволи да се развија зло, да се развија гријех. Јер гријех је најприје и увијек против Бога, а када се тај гријех чини против Бога, онда је сигурно да ће и у хоризонтали происходити из нас мноштво и безброј гријехова у односу на друге људе. Ово је опомена нама, али и читавом свијету. Свако страдање, невино страдање јесте опомена свим људима да послушају Ријеч Божју, нагласио је Митрополит.
Скупу се потом обратио г. Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске, говорећи о потресном страдању невине дјеце такозваног Прихватилишта у Сиску и осуђујући величање усташког покрета.
Сабрање сјећања на жртве логора у Сиску, дјецу стару неколико мјесеци до 13 година, одржан је у организацији Српског народног вијећа из Загреба и Вијећа српске националне мањине Града Сиска на Дјечјем гробљу у Сиску. Скупу су присуствовали Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, Кристина Икић Баничек, градоначелница Града Сиска, велечасни Бранимир Моточић, свештенство Митрополије загребачко-љубљанске, чланови Удружења логораша Јасеновац из Београда, Бања Луке и други.
Програм је настављен пригодном умјетничком академијом у дворани Глазбене школе у Сиску у коме су учествовали Анастасија Дикмикј и Нина Косето из Хрватског народног казалишта из Загреба, Анастасија Остојић и Владимир Николић, те матурантица Српске православне гимназије из Загреба Јерина Стефановић.
Такозвано Прихватилиште за дјецу избјеглица је било под директном управом усташе и љекара др Антуна Најжера. Логор је дјеловао на више локација у граду Сиску, у згради бивше Соколане, у женском самостану сестара Светог Винка, магацину солане Рајс, једној основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени. На ове локације пуних пет мјесеци допремана су дјеца са Козаре, из Славоније, Баније и Кордуна. Упркос акцији спашавања дјеце, коју је предводила добротворка Диана Будисављевић са групом неуморних праведника и великим залагањем Анте Думбовића кроз логор је прошло око 7000 малишана. На споменику Дјечијег гробља данас стоји натпис да их је пострадало више од двије хиљаде.
