Најважније да се овде рађају деца и да је школа пуна ђака - рекао владика Теодосије на Михољдан у Великој Хочи
Традиционална манифестација која се одржава у Великој Хочи поводом завршетка бербе грожђа на Михољдан, тј. дан када наша црква слави Светог Киријака Отшелника, и ове године је започела Светом архијерејском Литургијом у цркви Св. Архиђакона Стефана. Литургију је служио епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва из Ораховца, Велике Хоче, Бабиног Моста, Косова Поља, манастира Зочишта, Драганца, Високих Дечана. Литургији је присуствовао велики број верника који су дошли са разних страна Косова и Метохије, централне Србије, Републике Српске. Велики број деце се, по обичају, причестио, а потом је владика освештао славски колач и жито које је ове године у име Црквеног одбора Велике Хоче принео Новица Шавелић са породицом. За наредну годину дела колача као залога прихватио се други члан Црквеног одбора и директор Основне школе у Великој Хочи Марко Спасић. Владика је честитао празник окупљенима, који су сем цркве испунили и црквену порту, говорио о значају љубави према ближњима, а нарочито према непријатељима ,, страним или домашњим“ и нарочиту пажњу у својој михољданској беседи је посветио школи у селу која је напунила век и по од свога отварања. Владика је рекао да се људи сабирају у храм Господњи у Великој Хочи на Михољдан како би заблагодарили Господу ,,за сва добра која нам дарује, а нарочито за плодове које убирамо“.
-Наша благодарност Богу је овде сваке године кроз свету Литургију, кроз учешће у песми, у играма. Ове године нарочито имамо радост што и основна школа у овом месту, која ће ако Бог да, ускоро да носи име по Светој Ани у чијем дворишту се налази, слави велики јубилеј 150 година постојања.То је заиста велика наша радост јер да нисмо остали, да нисмо били одлучни и храбри, да нас Господ није подржао, не би сигурно овде славили тај јубилеј. Наша радост је велика у томе што у овом времену, на овом месту, славимо тај јубилеј, заједно сви овде сабрани храму и у школи и оно што је најважније да се овде рађају деца и да је школа пуна ђака. Те ученике подржавају многи наши пријатељи широм света и Републике Српске и нисмо сами свакако, то знамо, али док ми будемо истрајни и опстајали на овим просторима имаће ко и да нам дође и да нас подржи. Нек је благодарност и хвала Богу за све што нам дарује-рекао је владика Теодосије.
Из цркве Светог Стефана, празнична радост се пренела у просторије школе ,,Светозар Марковић“ где је приређена изложба дечјих радова, али и старих фотографија на којима је приказан део историје школе, њених ученика, наставника и родитеља.
А колико воле своју школу њени ученици су осим цртежима и фотографијама, показали и стиховима и позоришном представом у оквиру богатог културно-уметничког програма у сеоском Дому културе. Осим ђака окупљенима се обратио и директор школе Марко Спасић. Он је поздравио све присутне уз подсећање на историјат школе кроз који је приказана, како је рекао,, историја српског народа у древном селу Великој Хочи, али и на целом Косову и Метохији“:
Директор Марко је рекао да ће за разлику од многих ружних вести које одлазе у свет из Велике Хоче, Метохије, ова Михољданска, са прославе јубилеја бити другачија:
-У Великој Хочи данас је лепо! Овде одавно, независно од тога је ли ведро или тмурно, није овако грејало сунце; овде је данас, без обзира колико је Целзијусових степени, топло. Светлост зрачи из ваших лица, из ваших осмеха. Та наша светлост није помрачена ни у време вишевековног ропства под Турцима, а то гарантује да неће утрнути ни данас кад смо изоловани од нашег народа, и од целог света; и кад нам је горе но је икад било. Наших тринаест цркава су тринаест огњишта на којима се ватра никад није гасила. А великохочански кровови држе се заједно, и личе на необично небеско тело, приспело из Васионе и отпочинуло овде међу брежуљке засађене виноградима, угнездило се овде, међу нас. Зато је привилегија живети у Великој Хочи. Зато се путеви који се појаве у злим временима, и који одводе из Велике Хоче, претварају у путеве који враћају у Велику Хочу.
Он је рекао да је школа ,,Светозар Марковић“ која слави 150 година, део историје, подсетивши окупљене да је Велика Хоча као духовни, културни и економски центар, имала посебан значај и у моћној средњевековној српској држави.
-Упркос ропству у које смо касније запали, Срби су се и даље описмењавали у манастирима и приватним школама, а сан о редовним школама се почео остваривати половином ХIХ века. Наша школа почела са радом давне 1865. године, и била је једна од прве две световне школе у Метохији, установљене захваљујући преданом просветитељском раду истакнутих учитеља из Призрена и заступништву руског конзула у Турској Ивана С. Јастребова, као и српских конзула у Приштини.
Школа је по речима директора имала, као и сама Србија лоших периода. Од наметања албанског језика у време Другог светског рата, до најновијих времена, када је село остало у потпуно албанском окружењу и када се са исељавањем становништва из села број ђака драстично смањио. То сведоче подаци које је директор навео да је школске 1998/99. године, пре доласка Међународне мировне мисије, школа бројала 164 ученика, да би се са годинама смањивао и достигао број од 53-оје ђака колико их је ове школске године уписано.
Директор је на крају рекао да је ,,прича о Основној школи „Светозар Марковић“ и о Великој Хочи истовремено извор нашег поноса и наше туге, али је то у ствари прича о нама“.
На приредби су наступила и културно уметничке друштва из других крајева Косова и Метохије, а публику на ноге су својим наступом подигли ,,Косовски Божури“ и ,, Метохијски жубори“ који су са Иваном Жигон и Гаврилом Кујунџићем, већ годинама присутни на Михољданским свечаностима.
Заслужним радницима школе, али и људима који су на разне начине помагали или помажу рад и опстанак ове образовне установе додељене су и Захвалнице, почевши од владике Теодосија, преко оца Миленка (пароха великохочанског), Видосава Чукарића ( предходног директора школе), доктора Љубомира Филијовића, Гаврила Кујунџића, Иване Жигон и Косовских Божура који су одржавањем низа хуманитарних концерата помагали децу на Косову и Метохији, Милорада Арлова из Републике Српске који такође несебично са народом у Републици Српској дарује љубав и гостопримство деци са Косова и Метохије помажући материјално и морално већ дуги низ година и многим другима из света културе. Захвалница је постхумно уручена и књижевнику са Косова и Метохије професору Слободану Костићу, као једном од оснивача Михољданских свечаности у Великој Хочи, али и недавно преминулом Ђорђу Столићу, једном од оснивача певачке групе,, Божидар Мицић“ из Велике Хоче.
По завршетку програма приређен је свечани ручак за све госте, а по селу су на свим кућама биле отворене капије како би гости, пристигли са разних страна, могли да осете гостопримство овдашњих људи, пробају ново вино и стару ракију, окусе грожђе и орахе, купе домаћи мед и оду даље да сведоче о Великој Хочи, њеним мештанима, црквама и школи које ће, ако Бог да и даље , како рече владика Теодосије, заједно да опстају и трају.
