-Иако су оскрнављена и порушена, гробља су и даље наша света места и требамо их чешће посећивати -поручио отац Веља са ораховачког гробља на Задушнице.
Призор који је на Задушнице, дочекао ораховачке Србе приликом посете Српском православном гробљу у Ораховцу, је изнова отворио ране које су настале са чињеницом да се Срби од 1999.године ту не смеју сахрањивати. Рушењем надгробних споменика и скрнављењем гробова, албански екстремисти су показали да им и мртви Срби сметају, па је утолико за живе Србе долазак на гробље ризик, а свакако цркнуте мачке и пси који се остављају на неким гробовима ноћ уочи Задушница, сваки пут изнова потврђују да је непријатељски дух и даље у овој средини присутан.
Отац Веља Стојковић, парох ораховачки је дошао са једним делом својих парохијана да посети гробље и одслужи парастос свима који на њему почивају. Он је окадивши гробове и поливши их вином рекао да су посете гробовима покојника јако важне, не само за оне који су ту сахрањени већ и за оне који долазе и моле се за покој њихових душа. Он је рекао да иако је гробље оскрнављено, споменици срушени, нада постоји да ће гробље једног дана опет изгледати као некада, ,,да ће опет заблистати они споменици које смо подизали за душе наших предака. Јер све је могуће док у срцима постоји та веза са прецима, и док се живи брину о својим покојницима, посећују места њиховог починка, пале свеће, моле се“.
-Гробља су наша света места и тешко је кад дођемо овде и видимо да је све порушено, поломљено, испретурано...и све нас то потреса- рекао је отац Веља. Али, иако је гробље разрушено, испретурано, треба да га посећујемо што чешће, да долазимо у што већем броју и да се не бојимо за наше животе, јер наши животи су у рукама Божјим. Није ово први пут да наш народ има потешкоћа у својим животима и да се овакве ствари дешавају, али наши преци су увек били уздигнуте главе јер су знали да је благодат божја већа где људи страдају.
На ораховачком гробљу готово да нема читавог споменика. Како време одмиче, све је маље споменика на гробовима. Чак је и мање изломљених комада са натписима, а тиме и мање доказа да је ту неко сахрањен. По средини српског гробља у Ораховцу већ неколико година пролази пут, посут шљунком. Користе га Албанци који су последњих година подигли куће с друге стране гробља. Не ретко на гробљу се напаса стока, баца разноразни отпад. Ако се тако настави, неће много времена проћи, а трагови да је ту гробље ће нестати, а земља у којој почивају генерације и генерације ораховачких Срба служиће некој другој сврси. Којој? Знају то само они који га скрнаве и руше.
