У манастиру Вујну, светињи познатој и по томе што је у њој од 1944. до 1946. године боловао и исцелио се искушеник Гојко Стојчевић (након чега је приложио манастиру данас знаменити изрезбарени крст познат као Вујански крст Патријарха Павла) у петак 6. новембра представљена је књига Вујанскикрст Патријарха Павла аутора мр Слободана Радуловића.
Високопреподобни архимандрит Јован (Никитовић), игуман манастира и домаћин сабрања, казивао је о чудесном исцелењу искушеника Гојка, потоњег Епископа рашко-призренског и Патријарха српског Павла, који, сазнавши да му нема живота до три месеца, одлучује да се замонаши и умре као монах. Господ је у милости својој услишио молитве благочестивог Гојка над моштима Вујанског светитеља у манастирској цркви.
Благодаран Господу, те 1946. године Гојко је изрезбарио крст у дрвету који се чува у овом манастиру и пред којим верни народ код моштију Вујанског светитеља моли Господа за исцељење.
Велики број слушалаца из Чачка, Горњег Милановца и околних места слушали су стручно предавање протођакона Радомира Ракића о Патријарху Павлу, који је нагласиода је блаженопоч. Патријарх био изузетан литургичар: писао је о богослужењима, с посебним освртом на историју богослужења што до њега није много урађено у нас, и по томе познат у Српској Цркви, али и широм васељене. Патријарх Павле је био велики научник; о њему можемо говорити као о библисти, догматском писцу, етичком писцу, о њему као светачком лику, казивао је протођакон Ракић и именовао богослужбене књиге и, уопште, стваралачки опус Патријарха Павла. Захваљујући управо његовим залагањима и изванредном познавању Светога Писма и светих Отаца, добили смо нови превод Новога завета (тзв. Синодски превод), чије прво издање је изашло 1984. г., да би уследила још четири редакцијска подухвата под његовом стручном руком. Патријарх је познат као усрдни радник на преводу Служебника, Требника, Архијерејског чиновника... Његовим залагањима је својевремено објављено допуњено издање Србљака. Радио је и на црквеном песништву.
Предавач је посебно нагласио значај Патријархове тротомне књиге Да нам буду јаснија нека питања наше вере, које дело се прештампава у целини и изводима; овај подухват је стваралачки опус једног научника, нагласио је предавач. При том, блаженопочивши Патријарх се бавио научним радом као епархијски архијереј Рашко-призренске епархије, која је преживљавала тешке дане своје историје, и као Патријарх једне покрајинске Цркве, што је претпостављало посебно научно залагање, поред послова епархијског архијереја.
Рецензент књиге академик проф. др Славко Каравидић је истакао да је књига Вујански крст патријарха Павла аутора мр Слободана Радуловића сведочанство о једном од најважнијих збивања у животу Патријарха Павла, о свемогућем Промислу Божјем, о безмерној вери, нади и љубави којом је, упркос тада смртоносној болести, био обујмљен тадашњи млади вероучитељ Гојко Стојчевић. Видео је тада Патријарх Павле даље од сопственог краја, сазнао истину и молитвом победио смрт.
У име Града Чачка госте је поздравио г. Милан Бојовић, помоћник градоначелника, и пожелео да се овај зрак светлости над Вујанским крстом Патријарха Павла распростре на све нас и да Патријархов речиБудимо људи, које су, иначе, међу корицама ове књиге, буду путовођа свима нама.
Од министра Владе Србије за ванредне ситуације г. Велимира Илића сазнали смо, између осталог, и један нови детаљ из Патријарховог живота: једном приликом када су извођени радови у каменолому и када је почела да се надомак манастира Раковице гради болница, манастир је био угрожен; игуманија мати Евгенија је замолила за помоћ. Господин Илић је разговарао са Патријархом о новонасталом проблему, којом приликом је Патријарх изговорио: "Немојте се бојати за Раковицу, ја ћу је заштитити!" Тада нико није знао да је Патријархова жеља била да буде погрбен у манастиру Раковици.
Аутор књиге г. Радуловић је заблагодарио на гостопримству високопреподобном архимандриту Јовану, као и братији свештеницима и, верном народу што су, идући у сусрет шестој годишњици од упокојења Патријарха Павла, духовним сабрањем, сећањима, приповедањима обележили живот и дело свеца који хода, како смо још за живота звали и знали Патријарха Павла. За ову прилику, аутор је из овог вредног сочиненија, које се састоји из сећања, занимљивости и фотографија, прочитао неке од догађаја везаних за Патријарха, али и за приповедаче – духовне горостасе којих више нема међу нама (архимандрити Василије /Домановић/, Јулијан /Кнежевић/, Сава /Милошевић/ Студенички), а чији су потомци ту да проносе са колена на колено сећања о времену и духу Патријарховом. Живо су приказани ликови и архимандрита Јована (Радосављевића), Георгија (Добросављевића) и Јована (Никитовића) и других монаха углавним из овчарско-кабларских светиња.
Игуман манастира отац Јован је донео из цркве вујански крст Патријарха Павла како би га присутни целивали. И то је био посебан доживљај.
Сабрању у препуној манастирској сали присуствовали су братија свештеници, монаштво и рођаци приповедача о животу блаженопочившег патријарха Павла, а чији су искази забележени у овом сочиненију.
Пребогата историја и улога манастира Вујна у устанцима и у другим важним догађајима везаним за српски народ, за време Карађорђу, војводу Лазара Мутапа (који је сахрањен у овом манастиру), ктитора Николу Луњевицу, деду краљице Драге Обреновић (који је такође овде погребен) и друге бројне историјских личности и збивања, били су нам такође предочени.
Зорица Зец
