Славље достославне Карловачке богословије почело је торжественом Литургијом којом је началствовао Епископ банатски Никанор. Саслуживали су Преосвећена господа Архијереји наше Цркве Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и сремски Василије, домаћин сабрања.
Током Литургије у чин чтеца произведен је Владимир Јовић, ученик четвртог разреда Карловачке богословије. Славски колач је преломио Епископ банатски Никанор, док су тропар Светом Арсенију Сремцу појали богослови под вођством диригента проф. Предрага Ђокића; песмопоју заштитнику и Божјем молитвенику Арсенију Сремцу придружило се свештенство и монаштво, верни народ.
Епископ сремски Василије пожелео је срећан и Богом благословен данашњи празник патрона Епархије сремске и покровитеља Карловачке богословије, Светога Арсенија, другог Архиепископа српскога и учитеља нашега, као што је био просветитељ српског рода Свети Сава.
„Док се на овај дан сваке године сабирамо, радост је за све нас у Епархији сремској, а поготово радост за читаву Богословију, за нашу децу која овде духовно узрастају и воздижу се, под покровитељством Светог Арсенија Сремца, у меру раста Христова,“ казао је Преосвећени владика сремски Василије и препустио реч владици Лонгину.
Захваљујући на топлим речима поздрава и добродошлице, на гостопримству, Епископ новограчанички средњезападноамерички Лонгин је казао како је братска љубав и велико срце Владике сремског Василија окупила све да се заједно Богу помоле, да светитеље наше славе и да пренесу благослов Божји на наш народ и наше верне људе.
И заиста је била лепа слика у овоме храму где тројица Архијереја светосавске Цркве, дванаест свештеника пред верним народом, ученицима и професорима, заједно богослуже Литургију и причешћују се животворним и спасоносним Тајнама Господа нашега Исуса Христа.
На светој Литургији су саслуживали: архимандрити Арсеније (Матић), професор у Карловачкој богословији и игуман манастира Бешеново; Нифонт (Павловић), игуман манастира Свете Тројеручице Хиландарске у Богоштици; јеромонах Клеопа, професор у Карловачкој богословији; протојереји-ставрофори: Јован Петковић, ректор Богословије у Сремским Карловцима, Душан Петровић, Душан Колунџић, Радомир Мишић, Бранислав Поповић, Михаило Маријанац, Слободан Блажић (Епархија осечко-пољска и барањска), протојереј Јован Милановић, јереј Ђорђе Лазаревић (Епархија шумадијска), протођакон Игор Станковић (Епархија банатска) и ђакон Слободан Вујасиновић
У својој проповеди владика Лонгин је још казао:
„И ми верујемо да је са нама данас присутан Свети Арсеније, наследник Светога Саве, други архиепископ српски, чији део моштију овде почива. Његово житије вели да је он био небески човек, а земаљски анђео. Знамо да је пореклом из ових крајева и зато је заштитник ове школе. Ми се њему молимо и призивамо његов благослов не само за децу нашу овде у овом духовном расаднику, него за сав род наш. Молимо се да нам помогне да погледа на нашу страну како би нам наше српско сутра било макар мало боље и веселије него наше тмурно данас...“
Владика Лонгин је благопоучним речима говорио какав живот треба да водимо по угледу на наше светитеље, којих је пун календар, и да нама путовођа буду и бројни мученици и страдалници за Христа који су уписани у календар и додао:
„Многи страдалници и мученици нису уписани у календар, а они су светитељи у очима Божјим. Сви они сачињавају Цркву Христово, сви су они Тело Његово, и сви се моле Богу за нас. Наши светитељи су гајили нашу културу, они су наше Православље обојили нашим духом, нашом народношћу, они су дефинисали наш народни идентитет...“
После литургијског сабрања приређена је трпеза љубави у сали Богословије, и љубазни богослови су се трудили да угоде гостима.
За трпезом љубави обратио се ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор Јован (Петковић), који је казао да смо данас, прослављајући Светог Арсенија Сремца, прославили самога Господа, и да су у Богословији сваког дана сви окупљени око предстојатеља наше Епархије, Епископа сремског Василија и додао: „Данас се сећамо и Светог Игњатија Богоносца, који каже даје много зрневља од жита расејано по многим горама, али сакупљено чини један хлеб. Тако и Црква Божја расејана по целоме свету чини једно Христово Тело...“
Литургијска радост силаска неба на земљу данас је била над Сремским Карловцима и свима нама који смо били тамо и над онима који из неког разлога нису могли стићи на овај посебан дан - благодат се ширила на све наше Србе у матици и расејању, на све православне хришћане.
Преосвећени владика сремски Василије је казивао о Карловачкој богословији, која је изнедрила много генерација посленика на Њиви Господњој; ти посленици су мисионарили у свим крајевима где су се Срби затицали, ширили Реч Христoву и били пастири наше вере, чували да се кандило вере не угаси, старали се о духовним чедима.
Епископ новограчанички-средњезападноамерички Лонгин је још једном заблагодарио Господу на овоме дану и Владици Василију на гостопримству, сећајући се тешких ратних времена и изгнанства нашег народа из Хрватске, када је Владика Василије пружио уточиште прогнаном народу и његовим пастирима, дао хлеб многим свештеницима који на славу Божју и данас служе у нашим храмовима.
Божји промисао уреди да смо сви испреплетени у живој Цркви, чули смо у беседи Владике Лонгина, који је подсетио да је Америка дала два велика светитеља који су ове године прибројани лику светих: Светог Севастијана Дабовића и Мардарија Ускоковића, чије су изузетне заслуге за установљење Православља и живот православних у Америци. Ако се овоме дода да је Свети исповедник Варнава (Настић) рођен у Америци и да је и Свети владика Николај Охридски и Жички провео деценије у Америци, преставио се Господу у Америци, можемо рећи да је Српска Црква дала четири велика светитеља Америци.
„Наша Црква је не само жива и активна, него је то Црква која даје плодове светости и да се у сваком времену рађају свеци. То говори: наше мајке су дивне хришћанке и оне рађају свете људе. Ми, православни Срби, иако често сами себе критикујемо и мислимо лоше о себи, не треба да се гордимо, али треба да знамо да у броју хришћанских православних народа заузимамо изузетно место...
У 18 ч. служен је Молебан Светом Арсенију Сремцу. Пред моштима овог светитеља молебан су служили протојереј Јован Милановић, старешина Саборног храма, са свештенством Епархије сремске. У препуној цркви молило се овом Божјем угоднику за спасење рода нашега и свих нас, а богослови су се молили своме заштитнику, другом Архиепископу српском св. Арсенију Сремцу.
Свечана академија у Карловачкој богословији
У 19 ч. почела је Свечана академија коју су приредили ученици Богословије са својим професорима. Током академије сећали смо се славних личности наше историје: композитора Корнелија Станковића, блажене успомене Епископа бачког Иринеја (Ћирића) и свих страдалника Сремског фронта.
После уводног слова ректора Карловачке богословије, проф. Станко Лакетић је одржао Слово о Арсенију Сремцу из којег издвајамо веома важне речи:
„У житију светога оца нашег Арсенија, сачињеном од стране једног од његових наследника на трону архиепископа српских и поморских земаља, св. архиепискиопа Данила II, наводи се како је Св. Арсеније по својој смрти чинио многа чуда. Тако је једном приликом, у време Архиепископа Јевстатија I, када беше торжествено прослављан празник светитеља Арсенија, у манастиру где почиваху његове свете мошти, понестало вина. Архиепископ беше стога врло тужан што празник вољеног светитеља нису могли да обележе онако како доликује. Међутим, након одслуженог свеноћног бденија, ујутру, пред саму Литургију, пође пареклисијарх у подрум да узме мало вина колико је било потребно за савршавање Св. Евхаристије. Но, када му кључар отвори те уђоше, обојица беху у чуду, нашавши једну велику бачву, која раније беше празна, напуњену вином да врха. „И чувши ово“, вели писац Житија, „преосвећени и цео збор дома Спасова, одадоше благодарење Господу и угоднику његову светитељу Арсенију, који се слави оваквим чудесима“.
Зашто сам своје обраћање започео управо овом причом? Да бисмо схватили да св. Арсеније чуда није чинио само у давној прошлости, него их чини и данас, особито на дан свога спомена. Сви сте ви овде сведоци, браћо и сестре, чуда које је св. Арсеније учинио јуче. Наиме, као што вам је познато, јуче се у Паризу, на генералној конференцији Унеска, водила борба између истине и лажи, између неправде и правде, између борбе за очување свога и отимања онога што је туђе. На свеопшту радост душа наших, овај пут правда победи те надјача неправду, иако је ова последња била великодушно финансирана од наших „западних пријатеља“. Но, какве све то везе има са светитељем кога данас прослављамо, са светим Арсенијем? Итекако има! Подсетићу Вас да је управо свети Арсеније пренео седиште наше помесне Цркве из Жиче у Пећ, те саградио цркву Светих апостола у манастиру Пећкој Патријаршији. Овај манастир је, према томе, најстарији од четири наше светиње које се налазе на Косову и Метохији, а које су проглашене за споменике светске културне баштине под заштитом УНЕСКА. Светом Арсенију, дакле, можемо да захвалимо што је сидро наше духовности спустио управо на просторе косовско-метохијске земље, те нам она постаде драгоцена и света...“
На Свечаној академији ректор отац Јован је поделио награде за писане радове на разне теме из богословља, награде за оне који су се трудили у наставним и ваннаставним активностима, за појање, ревност у богослужењу... Награде су биле у књигама и новцу за добро срце.
Најбољи ученик је Вељко Бирач, пети разред.
Хор ученика Богословије је прославио заштитника Карловачке бгословије, своју школу, прославио све богословије и све ученике, професоре, монахе, свештенике, епископе, патријархе српске, свих времена до данас.
Данашњем сабрању присуствовали су: протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, проф. Богословског факултета у пензији; протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, редовни професор Богословског факултета; архимандрит игуман манастира Велика Ремета отац Стефан (Вучковић), протојереј-ставрофор Марко Шпановић, ректор ове Богословије у пензији; ректор Београдске богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић; у име ректора Богословије св. Петра Дабробосанског архимандрита Лазар Лазаревић поздраве и честитке је пренео јереј Видак Вујадиновић; отац Ђорђе Лазаревић (Крагујевачка богословија), док је протојереј-ставрофорМилутин Тимотијевић, ректор Богословије светих Кирила и Методија у Нишу упутио писмену честитку. Посебно драги гости били су наши верници из Славоније, који су у организованом броју дошли да прославе Господа и Божјег угодника св. Арсенија Сремца.
Зорица Зец
