Дана 13. новембра 2015. године у ТАСС-у је одржана конференција за новинаре посвећена питању јекатеринбуршких остатака. Портал Православие.Ru наводи излагање Јегорјевског епископа Тихона (Шевкунова) у којем се описује отварање недгробног споменика цара Александра III које је извршено 3. новембра 2015. године у оквиру предстојеће генетске експертизе јекатеринбуршких остатака.
Поштовани учесници конференције за новинаре!
Јегорјевски епископ Тихон (Шевкунов)
Од самог почетка радимо у оквиру постојећег кривичног поступка и све потребне процесуалне радње обављамо заједно с Истражним комитетом. Радимо с комисијом владе, све се снима видеокамером и фотоапаратом од самог почетка до краја. На пример, сад у Петропавловској тврђави, где се врше ископавања, 24 часа дневно ради видеокамера, у материјалима које доставимо не сме бити никаквих неспоразума.
Наш први задатак је отварање гроба цара Александра Александровича, Александра III ради узимања генетских узорака.
Треба рећи да ово у погледу многих ствари није лак задатак. Рећи ћемо поштено, није нам свеједно да дирамо царев гроб чак ни због генетских узорака... Али нам је било јасно да је то потребно.
Цар Александар III
Али за ово има још један разлог. Већ много година постоје предања, као и писана сведочанства о томе да су царски гробови отварани и то можда више пута. Истраживали смо у архивима, обраћали смо се познатим историчарима и радницима архива и добијали смо апсолутно категоричан одговор: «То су легенде, измишљотине! Ништа слично се није дешавало, нема никаквих докумената.» Треба рећи да Црква има нека своја сведочанства и уверења која за нас могу представљати ваљане аргументе. Зато смо наставили да истражујемо ову сложену тему.
Сад ћу прочитати неколико сведочанстава људи који говоре управо о овим тајним отварањима. Притом то нису просто људи с улице или, молим за извињење, сплеткароши, него прилично угледни сведоци.
Ево, на пример, о чему говори професор В.К. Красуски:
«Још као студент дошао сам 1925. године у Лењинград код своје тетке Ане Адамовне Красуске, заслуженог научног радника, професора анатомије Научног института «П.Ф. Лесграфт». У једном од разговора А.А. Красуска ми је саопштила следеће: ‘Недавно је обављено отварање царских гробница. Изузетно снажан утисак изазвало је отварање гробнице Петра I. Петрово тело се добро сачувало. Он заиста веома личи на Петра који се приказује на цртежима. На грудима је имао велики златни крст који је био веома тежак. Извађене су вредне ствари из царских гробница.’»
А ево сведочанства доктора техничких наука професора В.И. Ангелејка (Харков):
«У гимназији сам имао друга Валентина Шмита. Његов отац Ф.И. Шмит је био шеф катедре историје уметности на Харковском универзитету, а затим је прешао да ради у Лењинградски универзитет. Године 1927. посетио сам свог друга и од њега сам сазнао да је његов отац 1921. године учествововао у комисији за заплену црквених вредности и у његовом присуству су отворени гробови у Петропавловском храму. Комисија није пронашла тело у гробу Александра I. Рекао ми је да се веома добро сачувало тело Петра I.»
Редови из сећања Д. Адамовича:
«По речима сада покојног професора историје Н.М. Коробова... знам следеће. Члан Академије уметности, Грабе, који је присуствовао отварању царских гробница у Петрограду 1921. године рекао му је да се Петар I веома добро сачувао и да је лежао у ковчегу као жив. Црвеноармејац који је помагао приликом отварања преплашено је одскочио. Испоставило се да је гробница Александра I празна.»
Такође постоје сећања списатељице Надежде Павлович и још неколико сличних материјала. Ова сећања су, између осталог, наведена у књизи Н. Еделмана ‘Први декабриста. Повест о необичном животу и посмртној судбини Владимира Рајевског’.
Чудна сведочанства. Тим пре што доказа заиста нема. А и нама су данашњи угледни историчари и професионални радници музеја упорно саветовали да «престанемо да се бавимо глупостима»: нема докумената, нема никаквих доказа. А све остало су сплетке и наклапања. Рецимо, на пример, као у случају с Петром I. И поред свег поштовања према овом великом цару заиста је тешко претпоставити да је светост Петра I била таква да су му мошти нетрулежне. То би било превише. Јесте тако, али знате, постоји један моменат: тело Петра I је сахрањено, чини ми се шест година после цареве смрти. Чекало се да буде завршена изградња храма-крипте у Петропавловској тврђави. А пре тога је тело балсамовано. Шест година. Можда то не само да објашњава страх црвеноармејца кад је страшног цара видео «као живог», већ индиректно потврђује сведочанства о отварању?
Не одбацујемо ниједно сведочанство, трудимо се да их проверимо – то је наше полазиште. Дакле, могуће је да су царски остаци дирани, могуће је да је дошло до мародерства, могуће је да су царски остаци сад у потпуно неодговарајућем виду. Јер кад су 1993. године извршени радови на рестаурацији у крипти великих кнежева у истој овој Петропавловској тврђави, откривено је да су све гробнице великих кнежева отворене и опљачкане: остаци су, што се каже, претумбани, тражене су драгоцености. И могуће је, истаћи ћу – могуће је, да остаци наших царева, који су градили Русију, и њихових ближњих тако оскрнављени сад леже испод пода Петропавловске тврђаве, као што је то био случај с њиховим рођацима, великим кнежевима. За нас ће бити веома важно да прегледамо гроб цара Александра III и зато да бисмо се уверили у могућност мародерства.
А сад прелазим на презентације.
На фотографији је гроб Александра III у Петропавловској тврђави. Поред је гроб његове супруге Марије Фјодоровне, њен прах је донет из Данске и погребен је овде 2006. године.
Мермерни надгробни споменици цара Александра III и његове супруге Марије Фјодоровне у Петропавловској тврђави
Шта представља надгробни споменик Александра III који је требало да отворимо? То је паралелопипед од мермера, који је одозго покривен поклопцем. Унутра је празан простор, надгробни споменик има декоративну намену. Сам гроб цара је испод њега. Надгробни споменик се налази на тешкој плочи. Испод ње је слој песка, још ниже – свод од цигле који покрива гробницу. У гробници је ковчег с телом.
Шта представља надгробни споменик? Испод мермерног поклопца су две металне пречаге, које су причвршћене у специјалним шупљинама, оне повезују две плоче. Овакве две пречаге се налазе и доле. Све је то обична, много пута описана царска гробница, која се обично прави у кратком року после сахране и у највећој мери одговорно и беспрекорно уредно због сасвим јасних разлога.
Мермерни надгробни споменик цара Александра III
Али ево, кад смо били у прилици да, нашавши се у Петропавловској тврђави, пажљиво прегледамо и испитамо надгробни споменик пре почетка радова, открили смо врло неочекиване и занимљиве моменте. Погледајте пажљиво: горња плоча је померена.
Мермерни надгробни споменик цара Александра III
А ево трагова крхотина, премазане су спојнице на ребрима надгробног споменика. И то из свих углова надгробног споменика.
Усудили смо се да претпоставимо да смо наишли на, у најмању руку, чудну појаву. Цар Николај II сахрањује свог вољеног оца – а видимо да је гроб направљен тако немарно. А и мајстори из 1894. године једноставно нису могли тако да раде.
Сад ћу вам показати друге гробнице.
Ево надгробног споменика Марије Фјодоровне који је, као што сам већ рекао, подигнут 2007. године.
Надгробни споменик царице Марије Фјодоровне
Све је беспрекорно, одлично. Али зар су мајстори из 1894. године били мање вешти од данаших мајстора? Сумњамо у то.
А ово је надгробни споменик Александра I.
Надгробни споменик цара Александра I
Видите: камен је идеално обрађен, спојнице су беспрекорне.
Надгробни споменик цара Александра I. Фрагмент
Узгред речено, погледајте пажљиво, у овом надгробном споменику може бити много занимљивих ствари. Ако приметите, част вам и хвала, а ако не приметите, даће Бог, можда ћете касније сазнати нешто изузетно. Али то узгред помињем.
Вратимо се нашој теми: дакле, веома је чудно да 1894. године тако немарно, било како, људи одају последњу почаст великом цару.
Поново смо се обратили архивима, званичним органима, и поново су нам одговорили: «Све су то случајности. Прошло је много година – нешто се искосило, нешто је случајно оштећено. Нема никаквих сведочанстава и докумената о отварањима за која претпостављате да их је било. Ваше претпоставке су неосноване.» Уз све поштовање, овакви одговори нипошто нису могли да нас задовоље.
Пре почетка демонтаже надгробног споменика позвали смо раднике Истражног комитета и замолили смо их да званично забележе оштећења. Макар због тога да се не би сачувале само фотографије неког свештеника, већ и званични материјали истраге.
Дана 3. новембра ове године обавили смо службу за помен цара Александра III на његовом гробу. Претходног дана, 2. новембра, била је годишњица његовог упокојења. После помена чланови владине комисије, радници музеја, стручњаци-археолози, рестауратори и ми смо приступили одговорном, дуготрајном и скрупулозном раду на отварању надгробног споменика. Припреме су трајале неколико дана само да не бисмо скинули поклопац не оштетивши мермер. Поклопац је напокон скинут. И све сумње су одједном нестале: очигледно је да је надгробни споменик отваран.
Надгробни споменик цара Александра III
Ево шупљина у белом мермерном зиду надгробног споменика – овде је требало да се налазе управо оне металне пречаге које повезују мермерни поклопац надгробног споменика. Нема их. А безусловно треба да постоје. Има осам шупљина – горе и доле, и оне су празне.
Празна шупљина у надгробном споменику цара Александра III
Надгробни споменик цара Александра III
Видите шут – такве ствари се не дешавају кад су у питању царске гробнице. А ево грубо попуњених углова надгробног споменика. Јасно се виде трагови сивог старог азбеста, исто као и бели трагови грубо премазаног, очигледно каснијег, слоја гипса. Негде има можданика који повезују углове мермерних зидова, а негде их нема.
Сад су и азбест, и гипс, и дробљени камен предати Истражном комитету и археолозима на испитивање и надам се да ћемо у најскорије време сазнати кад су се појавили ови фрагменти од гипса.
Погледајте неуредне трагове од цурења гипса на унутрашњим зидовима надгробног споменика – очигледно је да је надгробни споменик после демонтаже обновљен у крајњој журби. Овакви трагови процуривања су, наравно, апсолутно немогући приликом сахрањивања цара: све се радило са свештеним страхом, у присуству официра специјалних царских служби, церемонијал-мајстора.
Надгробни споменик цара Александра III изнутра
Још један детаљ: испод надгробног споменика, у углу, слободно штрчи метални можданик. Он треба да буде у телу мермерне плоче да би је држао. Овде су два можданика у телу плоче, а два – слободно штрче напоље.
Можданик у гробници цара Александра III
А ово је такође чудна ствар, то је управо она плоча коју тек треба да подигнемо. И на њој има оштећења: угао је или окрњен да би се плоча подигла одоздо, или је плоча пукла кад је већ била скинута и враћена је на овај начин.
Плоча испод које се налази гроб цара Александра III
Прегледавши отворени надгробни споменик сачинили смо званичан акт који су потписали директор музеја, научни сарадници и рестауратори. У њему засад не тврдимо да је извршена провала, али сматрамо да постоји велика вероватноћа да јесте. Званични закључак комисије гласи: «Постоје трагови отварања надгробног споменика: нема држача, има трагова процуривања гипса, површина је запрљана изнутра». Односно: надгробни споменик Александра III је демонтиран и поново монтиран. Тек кад будемо отворили плочу и видели шта се налази испод ње моћи ћемо да кажемо да ли је диран сам гроб.
Наравно, не можемо потпуно да искључимо могућност неке веома чудне вежбе: мермерни надгробни споменик Александра III је демонтиран, сама гробница није дирана и надгробни споменик је обновљен. Међутим, не можемо да искључимо ниједну могућност.
Дакле, шта је могло да се деси? Кад је могло да се деси отварање за које препостављамо да се догодило? То је област хипотеза. Ако хоћете, један део ћемо навести. Али засад, још једном истичем, нико не може да тврди ништа конкретно. То су само хипотезе.
Да ли је постојао један или је било више периода кад је храм Петропавловске тврђаве био дуже времена затворен, јер за отварање и обнављање царских гробница потребно је, рецимо, бар две недеље, тако да нико ништа не посумња. Боље је ако је период дужи. И то је само за један гроб.
Храм је заиста с времена на време затваран. Први пут – од 1919. до 1922. године. По званичној верзији, у њему су се налазили само стражари. Могуће је да су управо тих година царске гробнице могли отворити радници комисије Помгола (Комитет за помоћ гладнима), или друге групе. Какви су били њихови мотиви? Од помоћи гладнима до елементарне пљачке (сетимо се да је то време глади, Петроград после револуције). Могуће је и друго: Владимир Иљич Лењин је гајио личну мржњу према царизму. Управо цар Александар III је одобрио пресуду о смртној казни терористе Александра Уљанова који је намеравао да баци бомбу на Александра III у гомили народа.
Гробница велике кнегиње Александре Георгијевне је отворена 1939. године. Она је припадала грчком краљевском роду и Грци су замолили да се њени остаци пренесу у Грчку. Ако дођете у Петропавловски храм обратите пажњу на њен надгробни спроменик: врло неуредно је отворен и обновљен, мермер је оштећен на многим местима, али није померен поклопац надгробног споменика као код Александра III. О чему то говори? О томе да ако је надгробни споменик Александра III био отворен, то није било само у журби, већ у изузетно великој журби, тако да нису стигли чак ни поклопац да причврсте по свим технолошким нормама, нису сачекали да се гипс стврдне и поклопац је, како кажу рестауратори, почео да шета. А кад су се сетили, више нису могли то да поправе.
Храм је затваран и 50-их година. Тада је рестаурацијом руководила Ирина Николајевна Бенуа. Тешко се може замислити да је под руководством овог изузетно познатог рестауратора неко дирао гроб. Али је још мање вероватно да је такав стручњак с највишим квалификацијама оставио гроб Александра III у тако жалосном стању.
Године 1992. у крипти великих кнежева сахрањен је велики кнез Владимир Кирилович, а 1993. године крипта беликих кнежева је затворена ради рестаурације. Нема никаквих сведочанстава о томе да ли су тада отварани гробови царева.
То су чињенице које смо успели да утврдимо.
Шта још да кажемо? Само да се сетимо Јеванђеља: «Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изаћи» (Лк. 8, 17).
Одговори епископа Тихона на питања новинара
Јегорјевски епископ Тихон (Шевкунов)
— Агенција ТАСС, Јаковљева. Молим вас, реците нам колика је вероватноћа да ће делегација Руске Православне Цркве учествовати у погребењу остатака цревића Алексеја и велике кнегиње Марије у случају да се по завршетку истраживања дође до неких резултата?
— Пре неколико година објављено је да је код Јекатеринбурга пронађено 70 грама остатака костију. Они се сад чувају у Државном архиву. Наравно, биће испитани. Тврди се да ови остаци припадају Марији Николајевној и Алексеју Николајевичу, мученицима. Наш приступ томе ће бити најозбиљнији. Пре свега, треба да утврдимо како су могли тамо да доспеју и како је ових 70 грама остатака костију могло бити пронађено у огромној шуми. За нас је то питање. Треба схватити логику трагања, извршити објективно историјско истраживање, генетско и ако је могуће антрополошко, ових 70 грама. Дакле, наравно, - да, ако се потврди да су то остаци царске деце-страстотрпаца, Црква ће сигурно учестовати у њиховом погребењу. Ако су то остаци других људи, мислим да ће такође бити донета одлука о њиховом достојном погребењу.
— Имам питање у вези с отварањем гробнице Александра III. Владико, шта мислите, зашто је то учињено? Јер то је период од 1920-их до 1990-их година. Да ли искључујете верзију подметања другог тела? Да ли су узорци остатака Александра III приказани као узорци остатака Николаја II, и да ли је управо зато генетичка експертиза показала сродство с његовим братом Георгијем Александровичем?
— Добро питање. Засад не одбацујемо ниједну верзију и ништа не тврдимо, док не буду донети закључци стручних комисија.
— Ксенија Лученко, сајт «Православље и свет». Владико, молимо вас реците нешто о следећем: ексхумација која је извршена у октобру у Петропавловском храму, кад је отворена гробница остатака за које се претпоставља да припадају цару Николају и Александри Фјодоровној, део узорака је дат вашој комисији, односно, колико схватам, у руке владике Варсануфија. Каква је судбина ових узорака, где се они налазе и какве експертизе се врше на њима? Ко их врши?
— Заиста, за време отварања гробница добили смо узорке на којима се може вршити генетска анализа јекатеринбуршких остатака. Они се тренутно чувају у храму и ту ће бити док, како се надамо, не добијемо генетске узорке цара Александра III. Надамо се да у гробници ипак има нечега, и да ћемо чак и ако је гроб оскрнављен моћи да добијемо генетски материјал. После тога ће бити обављена генетска испитивања у две или три лабораторије, укључујући и стране. Биће саопштени сви резултати испитивања.
— Добар дан. Недељник «Аргументи и факти», Марија Поздњакова. У нашем издању је било објављено гледиште опонената званичне верзије. Припремила сам материјале узимајући у обзир мишљење научника – и професора Бељајева и Муљтатуле Петра Валентиновича и многих других. Имам питање: да ли се ови остаци могу упоредити с честицом моштију Јелисавете Фјодоровне из Јерусалима – јер царица Александра Фјодоровна и велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна су биле рођене сестре? И још једно питање: да ли ће бити ангажован научник Животковски? Зато што су и раније вршене алтернативне генетске експертизе. И последње питање: у саставу претходне комисије су били чиновници веома далеки од науке. Каква ће ситуација бити сада? Да ли се историја понавља и да ли су сви чланови комисије људи далеки од науке?
— На треће питање бих одговорио овако: заиста, има много чиновника у владиној комисији, али није обавезно да у њој буду научници, пошто је то владина комисија која има право да ангажује било које стручњаке, тако да мислим да у том погледу нема проблема. Што се тиче наше црквене комисије, у њој су јерарси Цркве, свештеници и друштвени радници. И ми ангажујемо стручњаке, зато ту нема проблема. Што се тиче алтернативних верзија – разматрамо све тачке гледишта: не само, што се каже, алтернативне, већ и званичну тачку гледишта коју представља истрага Владимира Соловјова. Радимо заједно. Немамо никаквих предрасуда, разматрамо све верзије. О Јелисавети Фјодоровној. Знате, наша комисија се бави само остацима цара Николаја Александровича, за сада радимо само овде. Прво то треба да решимо, а затим ћемо се, ако буде постојао посебан налог Његове Светости патријарха, бавити и тиме. Наравно, у границама нашег делокруга, разуме се.
— Сад је у свим репортажама присутан научник Рагајев који руководи генетском експертизом. Да ли бисте могли да наведете којег научника-генетичара ће предложити Црква?
— Ангажоваћемо групу стручних специјалиста-генетичара који ће нам дати препоруке коме и на који начин да се обратимо.
