Сутра се навршава шеста година од упокојења патријарха Павла, па у манастиру Раковица, у чијој порти почива поглавар СПЦ, очекују на стотине верника
Радови у каменолому надомак манастира Раковице својевремено су толико забринули игуманију Евгенију да је, бринући се за безбедност светиње, потражила помоћ чак и у ресорном министарству. Састали су се тим поводом тадашњи поглавар СПЦ патријарх Павле и надлежни министар Велимир Илић.
„Немојте се бојати за Раковицу, ја ћу је заштити!”, речено је на том састанку. Иако звучи као министарско обећање, ове речи утехе уствари је изговорио патријарх Павле, а касније препричавао министар Илић. Нико тада није знао да је патријархова жеља била да буде сахрањен управо у порти манастира Раковица. Данас готово невероватно звучи да би било какви радови могли да угрозе ову светињу коју свакодневно посећује велики број верника поклањајући се сенима 44. поглавара српске цркве.
Више стотина верника очекује се и сутра у овој београдској светињи,
када се навршава шеста година од упокојења патријарха Павла.
– Овде је свакодневно много поклоника, не само 15. новембра, на годишњицу патријархове смрти – каже отац Александар Милутиновић, један од свештеника у овом храму.
Живот сестринства донекле се променио, а неке од монахиња добиле су нова послушања: да дочекују посетиоце, упознају их са историјом манастира и животом патријарха Павла.
– Манастир је у последњих шест година постао место ходочашћа православних верника, како из Србије, тако и из других земаља. Недељом је порта препуна – каже отац Александар.
Иначе, поред патријарха Павла сахрањен је и још један поглавар СПЦ – патријарх Димитрије.
– За наш манастир чуло се не само у оквирима СПЦ већ и шире, у нашим сестринским, помесним православним Црквама – наглашава овај свештеник.
И заиста, свака висока православна делегација, која долази у посету СПЦ, обавезно обиђе и гроб патријарха Павла.
Прошле године, на пример, помен у манастиру Раковици служио је патријарх московски и све Русије Кирил који је у нашу земљу дошао сасвим другим поводом, да освешта споменик цару Николају Другом Романову.
Такође, поглавари неколико православних цркава, међу којима је био и васељенски патријарх Вартоломеј, пре две године учествујући у обележавању 1.700 година од доношења Миланског едикта, посетили су и Раковицу.
Патријарх Павле био је на висини достигнућа савремених богословских знања уз једноставност која је освајала људе, наглашава свештеник Александар. Недавно је, на представљању књиге „Вујански крст патријарха Павла”, протођакон Радомир Ракић подсетио да је патријарх Павле био изузетан литургичар и да су његови радови о историји богослужења познати не само у нашој цркви већ и широм васељене, како се изразио.
Такође, залагањем патријарха Павла, добили смо нови превод Новог завета, такозвани синодски.
У бројним анегдотама о његовој скромности често се заборавља оно на шта је подсетио отац Радомир Ракић – да је 44. поглавар СПЦ био велики научник, библиста, преводилац, догматски и етички писац са великим стваралачким опусом, а радио је и на црквеном песништву.
– Још за живота био је човек богослужења и молитве. То је остао и данас када се око његовог гроба окупља велики број људи који га памте и доживљавају као свеца. Његово наслеђе веома је обимно, а имао је изграђене ставове у вези са најбитнијим питањима црквеног живота у савременом свету – напомиње отац Александар.
Изградња храма у Реснику
Осим што га посећују поклоници, манастирска црква у Раковици практично је седиште парохије за насеље Ресник. У овом делу Раковице живи чак 20.000 људи, а цркве нема, што значи да они све своје верске потребе, попут сечења колача или крштења, обављају у манастиру. Уочивши потребе житеља Ресника, пре две године, по благослову патријарха Иринеја, почела је градња парохијског дома са капелом, вишенаменском салом и канцеларијом.
– У плану је и подизање храма посвећеног Светом Николају Жичком. Верујемо да ће освећење темеља бити пред лето наредне године – каже отац Александар Милутиновић.