Ако Бог каже: «иди», лукави ће обавезно рећи: «стани». Ако Бог каже: «ћути», непријатељ нашег спасења ће нас обавезно подстицати на благоглагољивост. Он је мајмун, он је церекало, он делује супротно.
Господ је у Рају наредио да људи не једу с дрвета познања. А зли лукавац је рекао: «једите». Христос каже: «једите», «пијте сви», а зли лукавац каже: «немојте јести», «нисте достојни», «треба се дуго и тешко припремати».
Он увек делује тако. Али невоља је у томе што смо усвојили његов начин размишљања и одагнавамо људе од Чаше на основу сумњивих мисли и теорија
Позовите пријатеље у госте, поставите раскошну трпезу. И сад змислите да су гости дошли, скромно су сели на крај столице, оборили су поглед у под, мало су попричали с домаћином. Онда су устали и отишли. Ништа нису појели, ништа нису попили. Ниједну здравицу нису одржали, ниједну песму нису отпевали. Шта је то ако не велика увреда нанета домаћину?!
Бог за нас сваке недеље поставља трпезу, позива нас на пир, каже: «Примите, једите.» А ми долазимо у храм празни и одлазимо празни. Као да немамо грехова. Као да нас се не тичу речи: «Ово је Тело Моје, које се за вас ломи на остављење грехова.»
И још би добро било да свештеници зову, а људи не иду. Не. Људи би ишли, али их свештеници терају. «Ниси спреман,» «Недавно си се причестио,» и друге безумне речи.
Ово није нова болест. То је средњовековни католички чир који се по навици повезује с обрасцем православне благочестивости. Ушао је у ткиво Црквеног Тела пре много векова и за годину дана се не може истерати. Али треба га терати, полако и постепено. Јер не можемо ни да замислимо шта се дешава у дубини нашег срца. То је прави хаос и паклени бездан. Није могуће довести ствари у ред људским напорима. Треба дозволити Христу, Који је једном сишао у пакао, да сиђе у наш сопствени бездан срца како би тамо довео ствари у ред. Иначе ћемо бити осуђени да патимо од нездрживих покрета сопственог развратног срца. Тако оживели вулкан избацује лаву и с тим је бескорисно борити се.
Не слажем се у свему са Шмеманом. Али једну његову тезу сам спреман да окачим као банер на свакој раскрсници. Он је рекао да револуција у Русији не би била могућа да људи лажним обичајима нису били одвојени од Чаше, да су се често причешћивали.
***
Из књиге "Мисионарске белешке"
