Данас, 19. новембра 2015. године у Пећкој Патријаршији се преставила игуманија, мати Февронија. Доносимо следеће саопштење канцеларије Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја:
Саопштење
Са тугом извештавамо све свештенство, монаштво и верне подручне Нам Архиепископије београдско-карловачке, као и целе Српске православне цркве, да се Високопреподобна схи-игуманија ФЕВРОНИЈА БОЖИЋ, настојатељица ставропигијалне лавре Пећке Патријаршије упокојила у Господу 19. новембра 2015. године.
Заупокојена Литургија и помен служиће се у петак 20. новембра 2015. године у јутарњим часовима у манастирском храму Покрова Пресвете Богородице, а монашко опело и сахрана почеће у 14 часова истога дана.
С благословом Божјим,
АЕМ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
И р и н е ј
* * *
Кратка биографија мати Февроније
Рођена је 29. септембра 1921. године као Петра Божић у селу Сандићи код Брчког. Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару. Ту је провела 12 година, од 1940. до 1952. године. Тада прелази у манастир Тавну, где остаје до 1956. године. Након тога бива премештана у још неколико манастира, да би напокон 6. априла 1957. године прешла у манастир Пећка патријаршија. Тада је у њему боравило свега четворо људи — отац Серафим са једним богословом и две монахиње.
За њено време и њеним залагањем урађено је много за манастир: црква је обновљена и препокривена оловом, у манастирској порти су откопани многи темељи средњовековних конака, направљена је звонара, подигнут је нови конак...
У ноћи 16. марта 1981. године избио је пожар на крову конака из 15. века. Мати Февронија је тада стицајем околности стекла поштовање читаве Србије. Десило се то да је, спасавајући од ватре древне реликвије, остала пожаром заробљена у манастирској ризници. Врата су била затрпана, на прозорима су биле гвоздене решетке, а плафон је претио да падне сваког тренутка. Мати Февронија је ипак упорно сакупљала иконе и крстове у филиграну, рукописне књиге и остале драгоцености. Славна монахиња се спасла интервенцијом монаха Дамаскина, који је успео да ишчупа решетке са прозора. Сматра се да је пожар подметнут.
Присуствовала је чину устоличења 43, 44. и 45. патријарха Српске православне цркве, блаженопочивших Германа, Павла и Иринеја. Била је сведок свега што је задесило Пећку патријаршију и Косово и Метохију у другој половини 20. и почетком 21. века. Веома је омиљена међу косовским монахињама и војницима Кфора који чувају манастир.
Вукову награду је добила 2009. године. Примила је 2012. године награду „Браћа Карић“ за хуманитарне активности, јачање мира, сарадње и пријатељства међу народима, заједно са мати Харитином из Пећке патријаршије.
Преставила се у Господу 19. новембра 2015. године.
