Према предању, манастир је подигао краљ Стефан Драгутин, који је живио у овим предјелима крајем 13. и почетком 14. вијека.
Манастир Драгаљевац, посвећен Светом Архангелу Гаврилу, налази се у селу Горњи Драгаљевац, на деветом километру од магистралног пута Бијељина-Брчко-Бањалука. Од Брчког је удаљен 23 километара, од Бијељине 27 и девет километара од Угљевика. Према предању, подигао га је краљ Стефан Драгутин, који је живио у овим предјелима крајем 13. и почетком 14. вијека. О томе свједоче стећци из тог времена, који се налазе у непосредној близини цркве, као и олтарски камен, пронађен у порти овог манастира.
На мјесту садашњег манастира постојале су, претходно, три цркве. Прве двије биле су цркве брвнаре, грађене од дрвета, а трећа је била од чврстог материјала. Претходну, трећу цркву, осликао је Чех, Карл Мацек, који је десет година прије свога упокојења прешао у православну вјеру, а преминуо је осликавајући храм.
Постоји и једна занимљива прича, а тиче се манастирских звона. Наиме, за вријеме временских непогода, када сестринство и мјештани овог села процијене да би могло бити града, сестре звоне, а звона, својом снагом и акустиком, успјешно разбијају градоносне облаке. Тако град, још од времена освећења манастира до данас, никад није причинио већу материјалну штету селу.
Поред цркве налази се и стара кућа која, према подацима у љетопису, датира још из турског доба. У народу се, у то вријеме, звала „механа“. Вјерницима који су долазили из удаљених мјеста служила је као конак и за окрепљење, што потврђује да су мјештани, од давнина, жељели да ова духовна светиња прерасте у манастир.
ovako neto prvi put itam,
oduevljen sam
jo jednom BRAVO
ZA MENE JE OVO NOVI:BRANKO RADIEVI,JOVAN DUI,ALEKSA ANTI ITD.SPADA U SAM VRH SRPSKIH PESNIKA.BRAVO,BRAVO I SAMO BRAVO !
ДА ВБИ БИЛО СВЕ ПО БОЖЈОЈ ВОЉИ,
КРШТЕЊЕМ САМ ОДРЕДИО ПРАВАЦ,
ПОСТАО САМ СРБИН-ПРАВОСЛАВАЦ.
ПЕСНИК ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ
СЕЛО ГОРЊИ ДРАГАЉЕВАЦ
Selo moje
Rodila me majka po hladnoi,
jedne zimske decembarske noi,
rodila me u znoju i muci,
s Majevice zavijae vuci
Kad se tamni razidju oblaci
i Bog pogled na to selo baci,
sam sa sobom pocinje da zbori
tu lepotu jos nigde ne stvori..
Selo moje Dragaljevac Gornji,
tebe krase manastirski tornji,
gde je crkva od dasaka bila,
manastir je Arhangel Gavrila.
Kad zazvone zvona sa zvonika,
odjekuje Srpska Republika,
kad u porti tamljan zamirie,
selo moje pravoslavljem die.
Lipe stare, to vekove broje,
urezane u detinjstvo moje.
Tu je groblje kom se ivet' ne da,
tu mi lee i otac i deda.
'Ej, detinjstvo, 'ej godine gladne,
sa "toka" sam pio vode 'ladne.
Bee tekih dana u ivotu,
'ej Makovcu, znam ti svaku kotu.
Sanjam sestru, sanjam sestriine,
sanjam majku za mene se brine,
gde si sine dve godine dana,
tebe nema za Svetog Jovana!
Sanjam dane, kad smo bili deca,
trim preko Gornjeg Dragaljevca,
kroz Pantie putem do „Dubrava"
iz snova me trgne zora plava.
Detinjstvo me s mojim selom spaja,
ta je ovek bez svog zaviaja ?
Pesnik : Vasilije od Semberije