 |
Свети апостоли, ученици Христови, добивши од Свог Божанственог Учитеља заповест да савршавају Свету Тајну причешћа у знак сећања на Њега, после Његовог вазнесења су почели да обављају ломљење хлеба — Евхаристију. Хришћани бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. (Дап. 2, 42)
Литургијски обред се формирао постепено. На почетку су апостоли савршавали Евхаристију по истом оном редоследу који су усвојили од свог Учитеља. У апостолска времена Евхаристија је била сједињена са такозваним агапама, или трпезама љубави. Хришћани су јели храну и пребивали у молитвама и братском општењу. После вечере се обављало ломљење хлеба и причешћивање верујућих. Али је потом литургија била одвојена од трпезе и почела је да се савршава као самостални црквени обред. Евхаристију су почели служити унутар светих храмова. У 1. и 2. веку, по свој прилици, поредак литургије није био записан и преносио се усмено.
Какве литургиjе могу бити
Постепено су у различитим крајевима настајали различити литургијски обреди. У Јерусалимској општини се служила литургија апостола Јакова. У Александрији и Египту се служила литургија апостола Марка. У Антиохији, пак, литургије светог Василија Великог и Јована Златоустог. Те литургије су имале много заједничких црта у главном светотаинском делу, а разликовале су се једна од друге у детаљима.
Данас се у пракси Православне Цркве служе три литургије. То су литургије светог Јована Златоустог, светог Василија Великог и светог Григорија Двојеслова.
Литургиjа Светог Jована Златоустог
Та литургија се служи током читаве године, осим радним данима Великог поста, као и првих пет недеља истог.
Свети Јован Златоусти је саставио чин литургије на основу претходно састављене литургије светог Василија Великог, изузевши неке молитве. Свети Прокло, ученик светог Јована Златоустог, говори да се раније литургија служила веома опширно и да је „свети Василије, снисходећи...слабости човековој, скратио; а после њега још више свети Златоуст“.
Литургиjа Светог Василиjа Великог
Према речима светог Амфилохија, епископа Иконије Ликаонске, свети Василије Велики је молио „Бога да му дâ снагу духа и разума да саврши литургију својим речима. Након његове шестодневне ватрене молитве, Спаситељ му се јавио на чудесан начин и услишио му молитве. Убрзо потом Василије, будући прожет усхићењем и Божанственим трепетом, поче возглашавати: нека се испуне уста моја хваљења; и чуј Господе Исусе Христе Боже наш, из светог Твог обитавалишта, и остале молитве литургије“.
Литургија светог Василија служи се десет пута у години: на Бадњи дан и Крстовдан (уочи Богојављења); на дан празновања светог Василија Великог 1.јануара/14.јануара; у првих пет недеља Великог поста, на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Литургиjа Светог Григориjа Двоjеслова, или Пређеосвећених дарова
За време свете Четрдесетнице Великог поста, радним данима се не служи пуна литургија. Пост је време покајања, плача над греховима, када се из богослужења искључује и најмања празничност и торжественост. О томе пише блажени Симеон, митрополит Солунски. И због тога се по црквеним правилима средом и петком у току Великог поста служи литургија Пређеосвећених дарова. Верујући се причешћују Часним Даровима, претходно освећеним на недељној литургији.
У неким помесним православним Црквама на дан празновања светог апостола Јакова, 23.октобра/5.новембра, служи се литургија по његовом обреду. То је најстарија литургија и она је дело свих апостола. Свети апостоли, до тренутка када су се раштркали на различите стране због проповедања Јеванђеља, окупљали су се ради служења Евхаристије. Доцније, тај обред је остао и писмено обележен као Јаковљева литургија.
Превела са руског: Наташа Вулетић
