Москва, 30. мај 2012. г.
 |
На свим манифестацијама представници Братства активно су се изјаснили о актуелним питањима везаним за гоњење Српске православне цркве у Црној Гори и негативне последице интеграције Црне Горе у НАТО. Представници Братства православне омладине донијели су специјални проглас, који су предали представницима руских државних структура, друштвених организација, као и представницима Руске православне цркве. Током свога боравка, један од чланова делегације је служио молебан крај Владимирске иконе Мајке Божје у Москви.
У свом прогласу, представници Српске цркве посебно су изразили забринутост због могућих планова уласка Црне Горе у НАТО алијансу.
„Свако ко иде преведним путем ка Господу, каже се у апелу, дужан је да прође кроз страдања и голготу како би достигао Васкрсење. Српски народ у Црној Гори, Србији, Републици Српској и другим републикама бивше Југославије последњих година пролази кроз страдања. Зато ми, Братство православне омладине Црне Горе добро видимо опасност од стране тзв. „новог свјетског поретка“, који се надвио не само над нашу земљу, него такође над Балкан и Европу.
„Милосрдни анђео“, тако је била названа агресија НАТО алијансе на српски народ 1999. године. И ова агресија се наставља до данас. Први „дарови“ „Милосрдног анђела“ биле су бомбе са обогаћеним уранијумом, а даља лукава демонска политика НАТО покушава да на сваки могући начин увуче српски народ у своју крвожедну алијансу.
Када је у 18. вијеку моћна Османска империја напала малу Црну Гору, свети Петар Цетињски је отишао у Русију и затражио помоћ. Следујући завјетима великог светитеља, који је олазећи Господу казао: „Молите се Богу и држите се Русије“, и ми сада тажимо вашу помоћ, драга браћо и сестре!“
Ми молимо Москву да јасно одреди свој став и подржи нас у овој праведној борби против проширења НАТО-а на Балкан, зато што ширење НАТО алијансе на Балкану, носи пријетњу безбједности Европе и читавог свијета.
Помажући нама, Русија помаже себи. Стављајући своју ногу на малу Црну Гору НАТО добија ослонац, како би се чврсто ослонио на Балкан, на Србију, Републику Српску и друге православне земље.
Зато молећи Господа за опраштање грјехова, који су учињени проливањем невине крви не само српског народа, него и народа Авганистана, Ирака и Либије, ми морамо ујединити напоре, како би спријечили да се тако нешто деси у будућности. Тај посао мора да буде важан аспект међународног православног покрета.
И нека нас бол, страдање и жртве, као и сјећање на оне који су погинули са вјером у Господа и Васкрсење, уједини у борби против овог великог искушења.“
***
