 |
У разматрању ове теме учествовали су чланови организационог комитета Пројекта – руководилац Руске агенције за дијаспору Константин Косачев, председник Комитета Савета Федерације за социјалну политику Валериј Рјазански, члан Савета Федерације Анатолиј Лисицин, члан Друштвене Коморе Максим Мишченко, руководилац групе компанија “АБС електро” Ненад Поповић, руководилац Управљања међународним везама Централног извршног комитета Партије “Јединствена Русија” Константин Петриченко.
Руски Некропољ је почео да се формира од 1929. године, када су локалне власти званично предале земљу руским емигрантима који су живели у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца после револуције 1917. године.
На „Руском гробљу“ у Београду се налазе посмртни остаци многих руских војних командира, али и обичних војника, културних радника, научника, уметника, чија су имена уписана не само у историју Русије, већ и њихове нове Домовине – Југославије (Србије).
До 1944. године гробови на руским парцелама су били релативно у реду, пошто се о њима бринула родбина и познаници. После Другог светског рата Југославију је запљуснуо други „руски талас“, услед чега су гробови и споменици постали запуштени и неодговарајућег изгледа. Број ентузијаста, потомака руских емиграната, који брину о гробовима својих рођака данас је недовољан. На тај начин, настало је питање како очувати „Руско гробље“ у Београду, као споменик руске културе и историје руско-српских односа.
У вези са тим било је речи о конкретним понудама за реализацију Пројекта „Руски некропољ у Београду“.
Константин Косачев је напоменуо да ће Руска агенција за дијаспору пружити свестрану помоћ да се Руски некропољ обнови што пре. Ову иницијативу су у потпуности подржали учесници организационог комитета.
