|
Има и код нас Мадијанићана наших дана, и то су, како учи свети Нил Подвижник, сви они који насађују блуд у народу с циљем да га покоре и да га врло лако савладају. А ко је данас народ Божји ако нису хришћани, који су примили Нови Завет запечаћен самом крвљу Христове Жртве, они који примају крштење и причешћују се Његовим телом и крвљу?
Дакле, ево који је тајни правац делатности свих политичара који се залажу за развраћање омладине осим оног видљивог који показују у политичком и економском манипулисању. И тиме се објашњава зашто је први закон који је у Румунији изашао после пада режима Чаушескуа био закон о либерализацији абортуса. Сва порнографија која је после 1990. године преплавила уличне киоске, телевизијске канале и новине не служи другом циљу, већ само томе да се од нас удаљи благодат Божија, да правоверни народ буде лишен најважније подршке коју може имати. Зар то што смо предност дали помоћи и препорукама Савета Европе и других међународних организација, а не поштовању Христовог учења, не може да служи као објашњење за сиромаштво, болести и невоље с којима се данас сусрећемо?
Недавно ми је један мој добар пријатељ вративши се с ходочашћа у Свету земљу, запањено испричао да се у целој држави Израел – члану Савета Европе са статусом посматрача – не може видети ниједан плакат с алузијом на еротику, да се не могу наћи ниједан часопис или новине порнографског садржаја. Религиозне партије и рабинизам, који су утемељили савремену израелску државу, на све начине се боре да заштите децу од телевизије, интернета и других извора који могу да оскрнаве душу или да нашкоде разуму. Брак се сматра светим и закон га подржава више него игде у свету; „религиозни“ грађани који имају много деце могу да живе искључиво од помоћи коју држава даје за васпитање деце. О установама за бављење проституцијом не може бити ни говора. Забрањене су демонстрације хомосексусалаца. Узгред речено, прошле године им је запрећено да ће бити убијени ако се усуде да организују свој марш. Као што видимо, Јевреји су јако добро схватили лекцију, коју су добили у прошлости – тада су због тога што су чинили прељубу са женама паганкама и боговима, били протерани из своје земље и одведени у ропство.
Зашто ми, „нови Израиљ“ не можемо да избегнемо блуд чувајући своју веру и чистоту душе? Зар сте чули да је било ко од званичника Европе или Америке изјавио да су савремени Јевреји нетолерантни, да су фундаменталисти и противници демократије, зато што забрањују сваку порнографију или зато што њихове религиозне странке одређују моралну политику државе? Да ли су вам можда познате неке економске санкције против Израела због тога што су тамо забрањене јавне манифестације хомосексуалаца?
А код нас су деца већ од малих ногу научена на порнографију, чак и ако их штитимо од телевизије и интернета. Спољне рекламе и сваки улични киоск своде на нулу све наше напоре да заштитимо децу од порнографских слика. Милиони Румуна свакоднево скрнаве своју душу читањем новина као што је „Libertatea“ („Слобода“), телевизија обилује наметљивим еротизмом, а многи од румунских закона више штите хомосексуалце и изопачењаке него породичне људе, као да живимо у Содому у Гомори.
Али, све се ово, очигледно, сматра ситницама. И Председничка комисија за анализу социјалних и демографских ризика предлаже да се легализују проституција и лаке дроге. Аргументи, формулисани у реферату „Социјални ризици и неравноправности у Румунији“ су више него парадоксални. Тврди се да ће легализација довести до њихове контроле у будућности. Не само то, у реферату се предлаже да се новцем румунских пореских обвезника плаћају бесплатни презервативи за проститутке и шприцеви за наркомане, очигледно, такође из човекољубља на које се неки увек позивају у сличним ситуацијама. Притом нема ни говора о забрани порнографије која води у проституцију, о интензивирању мера за борбу против трговине дрогом, као да су и порнографија и продаја дроге неизбежни или чак – евентуално – и неопходни.
Покушаји да се легализује проституција у Румунији чуде тим више што иду у правцу супротном од општеевропског тока. Норвешка је ставила проституцију ван закона, Бугарска је одустала од њене легализације, а у Холандији се предузимају напори за смањење броја градских квартала у којима се обавља оваква делатност. Све ове мере су донете након што је утврђено: легализована проституција ствара погодује развоју трговине женама и децом, доводи до убрзаног ширења болести, које се преносе полним путем итд.
Да ли постоји веза између рекламног спота „Romania – land of choice“ („Румунија - земља избора“) и нових предлога председничке комисије? Да ли се у легализацији проституције може види законодавна реализација предлога Министарства туризма, које је објавило да жена може бити удата за четворицу мушкараца, другим речима, да је проституција законита? Што се тиче легализације – то је још један аргумент у прилог тачности пароле „Румунија - земља избора“, односно земља у којој можеш да радиш шта хоћеш. А можда је тајландизација наше земље још један услов који се поставља румунским политичарима, можда чак и председнику, како би добили подршку у изборнм кампањама? Зар ћемо морати да признамо да је тачна претпоставка о томе да постоји пројекат за претварање Румуније у европски бордел, рај за казина, трговину белим робљем и дрогирање?
Нама, хришћанима је јасно: нема смисла одговарати на оваква питања. Историја је прилично поучна: блуд, после којег следи остављање Бога, неизбежно води у ропство – од овога неће моћи да се спаси ни наш народ ако настави да иде путем моралног изрођавања. Али, притом је јасно и друго: гигантски напори који су последњих 20 година усмеравани на то да се наш народ морално разложи, на најбољи начин доказују да се православни народи не могу победити и поробити док им је Бог близак. Може се рећи чак и више: Бог је тако милостив и дуготрпељив да се не гневи брзо, већ увек чека да Му се окренемо у смирењу и са свешћу о греху, и Он ће даровати опроштај, очистиће нас од сваке прљавштине и подићи из жабокречине очајања. За то су нам остављени исповест и друге тајне Цркве које нас освећују. А њихово благодатно деловање све напоре ђавола чини узалудним.
Ево где је излаз из оне колосалне кризе у којој се налази румунски народ и за коју се чини да ће бити све дубља и дубља – помирење сваког од нас с Богом и чиста молитва у храмовима. И то је важније од свих социјалних, политичких и економских мера. Јер као што је душа драгоценија од тела, тако и оно што води ка очишћењу душе, на крају нормализује ситуацију у породици, заједници и друштву у целини.
Само нас Бог може сачувати од планова Мадијанићана данашњице, кроз које делује исти онај древни ђаво, „човекомрзац и човекоубица од памтивека“. Није потребно ништа друго осим да ми сами, чак и само они од нас који читају ове редове, чувамо своју душу од прљавштине блуда и да свим срцем вапијемо Богу да се не окрене од нас, да нас спаси од замки, које нам поставља лукави. Ово кажемо зато што је у Илијино време, само због чистоте седам хиљада Јевреја, који нису повили своја колена пред Валом, Бог помиловао народ Израиља. Ако свако од нас размисли о томе да смо призвани да будемо међу ових седам хиљада, још се можемо надати да ће нам се Бог смиловати. Ако се будемо варали разноразним изговорима, сваки пут очекујући од других да учине први корак, тада за себе треба да очекујемо најгоре. Телевизијски ток-шоуи неће дати тачна решења. Само нас Бог воли и штити, а онај ко то није схватио, мораће још много да пати.
Један старац светог живота из скита на светој гори Атон је говорио да је да бисмо променили свој живот и да би Бог био близу нас, довољно да сваки пут кад се тога сетимо, кажемо на сваком месту и у свако време: Господи, помилуј, - или: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се мени, грешном! – или: Слава Теби, Боже! – а све остало ће нам се придодати.
Перевод с румунског Зинаида Пејкова
Часопис «FamiliaOrtodox»
