Српска православна црква Успења Пресвете Богородице у Ливну (Федерација Босне и Херцеговине) изграђена је 1859. године на земљишту које је за њену изградњу уступио бег Мехмед Гагић. Градњу су финансирали богати православни трговци из Ливна, које је у то вријеме било важно трговачко средиште из којег се трговало са Далмацијом, тада под аустроугарском влашћу, и с трговачким центрима у унутрашњости Босне, који су били под турском влашћу.
 |
| Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну |
Током посљедњег рата у Босни и Херцеговини иконе су претрпиле велика оштећења и доведене су готово до непрепознатљивости. Рестаураторка и конзерваторка Дијана Пешикан Егић заједно са колегама из Музеја Републике Српске у Бањалуци спасила је „Јерусалиме“, специфичне ходочасничке иконе које су православни поклоници Христовог гроба доносили са путовања у Свету земљу.
За рестаурацију су биле потребне двије године стрпљивог и вриједног рада, а резултат који је добијен просто је запањујући. Иконе се тренутно налазе у Бањалуци у Музеју Републике Српске, након чега се враћају кући, у цркву у Ливно.
- Ове иконе су рађене техником јајчане темпере на
платну, а на њихово тадашње стање утицали су услови
чувања. Иконе су великих димензија, а како су рађене на
платну, који је веома осјетљив носилац слике, то је тежа
била манипулација па су тако највероватније и настала
толика механичка оштећења. Осим оштећења, ту су и
неодговарајући услови чувања, јер је кров цркве оштећен
током рата због чега су биле изложене и повећаној
влажности, а онда и температурним разликама. Због свега
тога, дошло је до неуједначеног ширења и скупљања
платненог носиоца што је довело до опуштања и набирања
платна и оштећења на бојеном слоју и позадини - објашњава
Дијана Пешикан Егић.
Она
додаје да је на појединим дијеловима бојени слој
заједно са подлогом потпуно уништен, а да је на икони
кашираној на дрвеној основи дошло до пуцања и
раздвајања дасака што је довело до јаких деформација,
како на платну, тако и бојеном слоју. Уз све то,
током времена на површини бојеног слоја се створио
дебео слој наслага од прљавштине и чађи што доприноси
лошем изгледу икона.
-
Послије анализе стања, конзерваторских испитивања и
схватања да се иконе враћају у цркву у којој нема
контролисаних услова чувања, одлучено је да се
третирају и подлијепе традиционалним смјесама воска и
смоле. Ове методе су се показале добро у условима
чувања у хладним и влажним ентеријерима цркава и
ризница, а имају добре импрегнационе карактеристике и
велику отпорност на микроорганизме. Комбинација
традиционалних и савремених метода дала је добре
резултате. Реконструкције оштећења бојених слојева и
подлоге су урађене у циљу побољшања укупног изгледа
икона и враћања изгубљеног интегритета. Све фазе рада
на иконама смо документовали и може се јасно видјети
како је текао процес рада - објаснила је она.
„Јерусалими“ су специфични по томе што носе централну слику Христовог гроба дату у архитектонском пресјеку, али и других мјеста које су ходочасници, хаџије, обилазили на свом светом путовању. А на тим ходочашћима догодили су се различити догађаји описани у Библији и предањима па су и они такође осликани. Збирка која је рестаурисана, проглашена је 2004. године за културно добро Босне и Херцеговине.
Дијана
Пешикан Егић је истакла да се сличне иконе налазе у
свим православним земљама и крајевима Балкана и
Блиског истока, у којима је било раширено ходочашће
на Христов гроб. Оно што се планира у току ове године
јесте конзервација и рестаурација 30 икона из збирке
цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, чиме би
били завршени комплетни конзерваторско-рестаураторски
радови читаве збирке икона.
Још 1991. године његова светост патријарх српски Павле изговорио је сљедеће у Цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну: “Ми се сабрасмо данас у овом храму, гдје су се кроз вијекове окупљали наши преци и у миру и у слободи и у доба ропства, да се заједнички једном Богу у Светој Тројици помолимо. Имамо се коме молити и имамо се зашта молити, увијек, а камоли у овако несретно вријеме када се гине, пролијева људска крв, уништава тешко стечена имовина. Зато, да се заједнички обратимо Богу мира и љубави који је мир наш и који је рекао: Мир свој остављам вам, мир свој дајем вам. Тај Божји мир вратиће се међу нас ако се и ми истински вратимо Богу и послушамо ријеч светог апостола Павла: Колико до вас стоји, мир имајте са свим људима. На такав начин, као миротворци, постаћемо заиста синови и кћери Божји и ваљда сјетити се да смо браћа и да је људска крв проливена увијек и свугдје – крв брата. Ако то заборавимо и умјесто братске и хришћанске љубави завлада мржња, затираћемо се звјерски и нељудски и уништити у нама све људско и хришћанско, као што је на нашу општу несрећу бивало и бива”.
