И ове године по благослову протојереја Братислава Божовића, свештеника Српске Православне Цркве у Штудгарту, ученици верске наставе у његовој парохији су припремили пакетиће за децу у Ораховцу и Великој Хочи, као што су чинили и претходне четири године. Сваки ученик је са љубављу припремио по један поклон пакетић за дечака или девојчицу у Метохији, а у пакетић упаковао и писмо за своје вршњаке, како би акција названа ,, Дар од срца“ добила потпуни значај.
-Наши
ученици су прихватили речи песника Душка Радовића:
,,Наше мало може бити много онима који немају
ништа“ и прионули на посао. – рекао
је у пропратном писму отац Братислав. Од самог
почетка смо децу учили да вредни и племенити људи се
не хвале учињеним добрим делима, јер их хвале сама
њихова добра дела. У контакту са парохом великохочким
протојерејем ставрофором Миленком Драгићевић и
јеромонахом Димитријем из манастира Високи Дечани,
одлучили смо да и ове године деца из наше парохије
припреме један светосавски пакетић за своје вршњаке у
Великој Хочи, Ораховцу и по први пут у Призрену. Ово
дивно дело је плод дечје искрене љубави и хришћанске
бриге за своје вршњаке са Косова и Метохије.
Пакетићи су до 12. јануара сакупљани у Штутгарту, да би о празнику Богојављења, са прикупљеним даровима, за Србију кренули председник Хуманитарне хришћанске организације ,,Радости моја“ Милорад Никитовић, Драган Милаковић и Дражен Микеревић. Кренули су са жељом да посете Косово и Метохију, и циљ њихове акције Дом за незбринуту децу у Грачаници. Наравно, пожелели су да упознају и децу којој се дарују пакетићи и на кратко се упознају са условима њиховог живота. Отац Братислав их је благословио дарујући им икону Пресвете Богородице да им буде путеводитељица и заштитница. Пре него су стигли у прво одредиште - Грачаницу, посетили су манастире Студеницу и Сопоћане. У Грачаници су посетили Дом за незбринуту децу и омладину са менталним и физичким болестима где су разговарали са директорицом дома Биљаном, и уручили пакете и торбе са гардеробом (јакне, чизме, ципеле...) у вредности од 518 евра прикупљеним у Штудгарту. Такође су за потребе дома у договору са директорицом набављене потребне ствари у вредности од 2000 евра. У Грачаници су уплатили и добротворној организацији ,, Мајка девет Југовића“ 300 евра за народну кухињу.
У
Великој Хочи је дан уочи празника Светог Саве, госте
дочекао отац Миленко са дечицом из села. Упркос
хладноћи и снегу, гости су дошли у Ораховац, поделили
пакетиће деци у цркви Успење Пресвете Богородице. На
кратко су попричали са јерејем Срђаном Јеринићем и
окупљеним родитељима. На ноћење су се упутили у
Високе Дечане , где им је по речима Милорада
Никитовића,,дах стао од лепоте
манастира“.
- Сачекао нас је и о нама се бринуо отац Димитрије, али су и остали монаси које смо срели били веома љубазни, прелепо певају - казује своје утиске Милорад Никитовић. Сутрадан на Светога Саву смо отишли у Призрен на архијерејску Литургију коју је служио владика Теодосије. Имали смо част да са њим причамо и поделимо пакетиће ученицима Богословије. Пакетић смо поклонили и јединој девојчици у Призрену Милици Ђорђевић.
Већ сутрадан је ова мала група добротвора кренула назад, у Немачку. Ових дана, пред славу организације Свети Симеон Мироточиви, окупиће се и поделити утиске са осталим учесницима овогодишње акције.
Хуманитарна
хришћанска заједница ,,Радости моја“
О оснивању и циљевима организације, при сусрету у Ораховцу, један од организатора и посетилац Косова и Метохије у овогодишњој акцији, Милорад Никитовић, нам је рекао: -У периоду од 26. априладо 02. маја 2009. године по благослову епископа средњоевропског г. Константина, кренули смо благословеним стазама Светога Саве на ходочашће Светој Гори Атонској. Било нас је поред оца Братислава још девет парохијана. На том путу родила се у нама жеља да се бавимо хуманитарним радом. По повратку у нашу парохију у Немачкој, ми ходочасници Свете Горе заједно са још неколико парохијана почели смо са добротворним радом. Пошто је наш рад превазишао спонтана помагања, 2010. године смо основали хуманитарну хришћанску заједницу ,,Радости моја“. Од тада се трудимо да помажемо особама којима је, због њиховог менталног или физичког стања, потребна помоћ, радимо на очувању наше традиције, културе и језика, организујући предавања, окупљања, разне свечаности и слично.
