Јеремијин дан у Гораждевцу у Метохији / Православие.Ru

У данима када је у медијима једна од главних тема ,,Бриселски споразум“, када нас политичари збуњују својим изјавама, и убеђују нас да ће он донети добро, иако ми не верујемо да хоће, у мени све више расте страх да ће Срби полако, за многе неприметно, нестати са ових косовско-метохијских простора, као кад вода из мешине, коју неко злобно пробуши, не истече одједном него полако, искапа, кап по кап, и после извесног времена неко само констатује да је мешина празна. Од тог страха у мени јача жеља да сваки тренутак живота посветим својој Метохији, упознам сва њена места, све њене људе, урежем их у себе, у срце, у памћење, и носим са собом где год да ме путеви живота понесу. Вођена том жељом нашла сам се са пријатељима у Гораждевцу, и то, на Јеремијин дан, сеоску славу. На улазу у село, из првих кућа, поздрави нас старица у црнини, а са звоника цркве Рођења Пресвете Богородице одјекивало је звоно за почетак литургије. Литургију је служио владика Теодосије уз саслужење свештенства пећког краја. Звона су дуго звонила и по окончању литургије, када је народ предвођен владиком и свештеницима, кренуо у литију, кроз пространу црквену порту, до сеоског гробља, где се налази црква брвнара посвећена Светом Пророку Јеремији. На челу литије ишао је и овогодишњи домаћин славе Миро Петровић носећи икону Светог Јеремије, са братанцем Филипом, који је по вишевековној традицији носио крст. Испред цркве Светог Пророка Јеремије освећена је водица и пререзан славски колач.

Како сам сазнала од мештанина Гораждевца, Ранка Манојловића, ова црква је стара преко 700 година и спомиње се у Жичкој повељи. Додуше, ризницу из ње су склонили пре двадесетак година у музеј због велике вредности, али мештани цркву редовно посећују.

У близини цркве, на гробу Ивана Јововића, младића убијеног на Бистрици, августа 2003.године, загледана у фотографију на надгробном споменику, стајала је мајка Иванова. На тренутак застадосмо крај ње, делећи њену бол. Гробу приђоше и Иванови вршњаци, целиваше Иванову слику на споменику, запалише свећу. Мало даље млади се окупили на гробу Пантелије Дакића, другог младића убијеног на Бистрици.

Док је литија отишла у обилазак сеоских поља, застадох крај споменика у центру села. На њему имена и слике, од шиптарских терориста убијених, Гораждевчана. Са једне и друге стране слике и имена Ивана и Панте. Око споменика лепо уређени парк са фонтаном, одмаралиштем и чесмом. Дођу ту млади често и помоле се за душе својих вршњака, пострадалих од душманских метака. Пођосмо даље кроз село и идући крај сеоског потока стигосмо до воденице Здравковића. Нешто су на њој дограђивали да би је сачували од пропадања, али се њена древност види. У води која из воденице излази огледају се стара липа и жалосна врба. Липа стара 150 година на себи носи запис, који се сваке године обнавља. Воденичар је под врбом изнео сто са послужењем за све добронамернике и прича нам како ће се овде одвити најинтересантнији део празновања Светог Јеремије:

- Литија, пошто обиђе сеоска поља и записе у њима, иде кроз село и долази до воденице кроз најдужу и најгушће насељену сеоску улицу. Из сваке се куће износи сто пред капију и на њему храна и пиће. Крстоноша ( овогодишњи домаћин славе ), иде испред свих и крстом благосиља храну на сваком столу говорећи,, Срећна крста''. За њим благосиља свештеник па се послуже нечим са трпезе. Служе се и сви из литије . И сви за литијом долазе до овог места где је сеоска речица најшира.

Док слушамо воденичареву причу литија се појављује на дну улице. Велика радост обузима све мештане, широки осмеси на лицима свих људи док стоје крај трпеза и чекају благослов. У литији је највише деце. Малишани носе иконе и на њиховим лицима нема ни трунке умора иако обићи сва гораждевачка поља није баш лако. Међу децом и њихова другарица Милица Ђорђевић из Призрена. Она је овде први пут и пресрећна је у новој средини, први пут је прошла кроз њиву засејану житом, видела пилиће и прасиће, код нових другарица, упознала породицу Дакић који су њу, њену мајку и деда Адама дочекали домаћински, нудили их ђаконијама изнетим на столу пред кућом.

Литија застаде крај старе воденице. Крстоноша, у посебно свечаној атмосфери, носећи пред собом крст, крену ка реци. Крочио је полако до средине речице, окренуо се Истоку и испружио у води, па онда се окренуо Западу, поновио то и још два пута десно и лево, прекрстивши воду крстом и својим телом. Чим је крстоноша изашао из воде, са мостића ускочише у воду девојчице и дечаци, момци и девојке и поче скакање по води, трчање и прскање водом које се прошири и на све присутне око речице ,, за здравље, напредак, за кишу, и родну годину''. Сви срећни, задовољни, нигде страха, ни сумње у опстанак.

Литија се завршила тамо одакле је и почела, у цркви Рођења Пресвете Богородице, а славље се наставило у црквеној сали где је припремљен ручак за све госте. Зачула се и песма, али и поздравно слово једног деде из села, као аманет, упућено омладини: ,, Чувајте, децо моја, записе, негујте традицију и обичаје, верујте Богу и Богородици, молите се св. Јеремији и Бог ће вас сачувати на овим просторима!'' Кренула је ,, домаћинска чаша''са старом шљивком, и песма :

,, Вратићу се тамо где сам рођен ја,

тамо где је Пећка Патријаршија,

Обилић ме зове и цар Лазар Свети,

тамо сам се родио тамо ћу умрети.

Пред очима слике Косовскога боја,

Косово је српско, то је земља моја!“

Овогодишње славље је употпуњено отварањем новог Дома здравља, изграђеног средствима Владе Републике Србије и општине Соколац у Републици Српској, напарцели коју је за потребе народа уступила Црква. Нови Дом здравља је отворио Периша Симоновић, државни секретар Министарства здравља Републике Србије, који је истакао важност овог пројекта за народ овога краја, јер то је подршка државе и порука да је уз народ који ту опстаје.

На свечаној прослави у Дому културе под називом,, Сабор Св. Јеремије 2013. године“ говорио је помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Мирко Крлић. Он је између осталог, рекао :

- Србија нема други народ, а овај народ нема другу државу и само заједно можемо превазићи оно што нас је снашло и што је снашло народ на Косову и Метохији.

Потписана је и повеља о братимљењу Гораждевца и Соколца, а председник СО Пећ Милош Димитријевић, истакао је важност сарадње две општине, и наду да ће се ускоро створити могућност за запошљавање младих људи, јер млади су будућност и гаранција опстанка на овим просторима.

Свечаност су улепшали ученици ОШ,, Јанко Јовићевић“ и КУД ,, Гораждевац“ који су припремили богат културно- уметнички програм.

Њихове песме и игре стопиле су се у молбу Богу и људима, пријатељима и политичарима: ,, Помозите нам и будите уз нас. Ми волимо Метохију и желимо да останемо овде док је света и века. Амин.''