У Ораховцу је у четвртак, 13. јуна прослављено Вазнесење Господње, слава порушене цркве у обесрбљеном ораховачком селу Оптеруши. Литургију је у цркви Успења Пресвете Богородице, служио парох ораховачки, јереј Срђан Јеринић. Деца су заједно са неколицином одраслих примила Свето причешће, а обављено је и освећење и резање славских колача, које мештани Ораховца, још од 1998. године, преносе са породице на породицу.
Од
овогодишњих домаћина Благоја Станковића и Милана
Станојевића из Ораховца, да следеће године славу
припреме и колач принесу, прихватила су два домаћина
Новица и Стефан Радић из истог места, са
породицама.
У празничној беседи отац Срђан је рекао:
-Заиста је велика радост дочекати овај празник, Вазнесење Господње, четрдесети дан после Васкрса. Колика је данас наша радост толика је и наша туга, јер смо овај дан требали прославити у Спасовданском храму у Оптеруши, али ситуација у којој живимо то не дозвољава. Пошто не можемо да прославимо храмовну славу тамо где јесте, од 1999. до данашњег дана ову храмовну славу обележавамо овде, у нашој цркви у Ораховцу. И, хвала Богу, да се традиција очувала, да принесемо Богу ову бескрвну жртву, да се помолимо за повратак у наша света места, у наше свете храмове. Даће Бог да се и у храму у Оптеруши поново служи света литургија, да храм поново заживи. Можда у овом тренутку то изгледа немогуће, али оно што је људима немогуће, Богу је могуће. Као што је била велика жалост када је Христос пострадао, и највећа радост је била када је васкрсао, тако и ми управо сада, када страдамо, верујемо да после највећег страдања долази и највеће васкрсење, највећа победа. Нека би Господ данашњим домаћинима, који су се потрудили принели ову жртву, подари дуг живот и добро здравље и да ову традицију сачувамо све до повратка тамо где треба да буде у овоме крају, у Вазнесењском храму у Оптеруши.
Овогодишњи
домаћини су по завршетку литургије припремили
послужење за све у црквеној порти. Окупљени су се
присетили времена када се у храму Вазнесења Господњег
у Оптеруши саборовало. Било је много оних који су се
заветовали овој светињи, па су до светиње одлазили,
километрима ходајући, босих ногу, како би њихова
молитва за пород, здравље, спасење била
услишена.
Црква Светог Спаса у Оптеруши
Црква Св Спаса у Оптеруши је постојала још пре доласка Турака на Балкан, када је Оптерушу насељавало само српско становништво. Црква је у историји два пута обнављана. Једном 1925. године, а други пут цркву је обновио верни народ Оптеруше са Момчилом Станојевићем из Ђаковице 1994. године.
Последња
Литургија у овој цркви је служена на храмовну славу
1998. године, а месец дана после, јула месеца, из
села је у неповрат одведено девет мештана, а остали
Срби су прогнани. Цркву су шиптарски терористи
минирали 1999. године, после доласка мировних снага
на Косово и Метохију. У нади да ће се литургијски
живот обновити, Литургију су, уз обезбеђење, КПС
полиције, на рушевинама, једанаест година после
рушења, 2009.год. служили тадашњи парох ораховачки и
игуман манастира Св. Јован у Великој Хочи, отац
Мирон. Већ наредне године, литургија није служена,
јер упркос великом труду, свештеник и верници из
Ораховца, депонију смећа, направљену на самом
црквишту и графите највулгарнијег садржаја, на
остацима зидова цркве, нису могли уклонити. Нема
сумње да је депонија на светом месту намерно
направљена, јер је, поред минирања и рушења светиње,
заправо, порука Србима да за њих у том селу места
нема. Но, прослављање Спасовдана се наставило у
Ораховцу. Са Спасовданом се Срби ораховачког краја
молитвено сећају киднапованих Срба из Оптеруше
(Немање Божанића и његовог оца Младена, стричева
Новице и Божидара, Спасоја и Предрага Бурџића,
Банзића Спасе и Сретена Симића) чији је једини грех
био што су били православни житељи Оптеруше, и што су
бранили своје домове и своју светињу.
