Ако један народ побеђује други

Ако један народ побеђује други, осваја богат плен или запоседа земље противника, како победници објашњавају природу свог успеха? Најједноставније је рећи: јачи смо, активнији, сложнији. То је опасан пут.

Опасан је зато што Бог истинити није само Бог појединог срца, већ и Бог светске историје. Он је Тај који управља делима египатског фараона и оружјем Кира Персијског. Ако се цареви земље погорде Он ће их и казнити, као што је то било показано на гордом Навуходоносору, који је три године био изопштен од људи и који је јео сламу

***

Кад су Јевреји запосели Обећану земљу Мојсије их је упозоравао: „Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својега да наслиједиш ту земљу; него за неваљалство тијех народа Господ Бог твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову“ (5 Мојс. 9, 5). Ево формуле: „не за чистоту срца твог, него за неваљалство њихово“.

Односно: ти још увек ниси свет, имаш много грехова и моралних немоћи. Али су они гори. Они су нечастиви и одвратни. Зато ћеш ти победити, уосталом, не сам, већ силом Мојом. Немој се погордити.

***

Шта може бити природније него оправдати успех и победу моралном надмоћи? „Наша ствар је праведна, непријатељ ће бити потучен, победа ће бити наша!“ Независно од личности говорника и невезано за време изговарања речи текст ће бити сасвим библијски и далеко ће превазилазити оквире конкретног историјског периода.

Међусобни односи победничких и побеђених народа не завршавају се само на питањима битке. Може се победити у рату и окупирати велика територија, али се од побеђених преузети начин живота и култура и прогневити Онај Ко је дао победу. Има много таквих „освајача“ који су се касније сами покорили покоренима или постали њихови ученици.

Зато је речено као упозорење: „Кад истријеби Господ Бог твој испред тебе народе за којима идеш да наслиједиш земљу њихову, и наслиједивши је кад се настаниш у земљи њиховој, чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богова њиховијех, и речеш: како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити“ (5 Мојс. 12, 29-30). Односно, обичаји побеђених за победнике прво могу постати мрежа, а затим проклетство.

***

Али, како оно што је речено применити на данашњицу? Јер, то није само теорија.

Ево какве мисли су ме посетиле и шта желим да поделим с вама.

Муслимани преплављују Европу. Чак и слепи знају за ту чињеницу пошто не видећи очима чују о томе слухом уха.

Муслиманско етичко мишљење се не подудара се европским етосом: с хришћанским има много тога заједничког, али је супротно новоевропском. Богу се треба молити, ближњима треба помагати, гробове предака треба поштовати, ради очишћења ума и тела треба постити. Све је то муслиманима добро јасно. Европљанима што даље иду ове једноставне речи постају све мање јасне.

***

Европа је блудна мати свих савремених негативних моралних новина. Она је, на пример, мати озакоњених изопачености које прецртавају породицу као чињеницу. Европа је и за абортусе, и за еутаназију, и за хомосексуализам, и за стидљиво прећуткивање религиозног идентитета и за маргинализовање питања вере. Европа је „за“ свуда где савест каже: то је грех.

Журим да се оградим: то није цела Европа. Она је многолика, и у њој има много „остатака светости“, исто као и „остатака лепоте“ и „остатака мудрости“. Али европски мислени, идејни мејнстрим, који траје већ неколико деценија није просто атеистички, већ и активно-безбожнички.

У оваквој ситуацији бројчано све надмоћније муслиманско становништво Старог света изгледа морално чистије. Муслимани су ближи класичном моделу морала у којем се старији слушају и поштују, деца рађају, а не гребу из утробе, изопачења се називају изопачењима, а не другачије. Мушкарац је старији и жена му се потчињава, а деца су послушна родитељима. Шта има једноставније? Али, Европа је недавно научила да исмева ове речи као средњовековни сан, а то је саставни део класичног морала монотеистичког народа. Таквим људима припада будућност.

Ево, заправо и самог закључка. Као што су Јевреји који су освојили Палестину чули да их је погубила нечастивост становника Ханана, тако и све бројније муслиманско становништво Европе може да се сматра наследником европског богатства због моралне надмоћи. Односно: „Ако ваши мушкарци спавају с мушкарцима и то чак не сматрају за грех, ја ћу (каже становник Магриба) доћи код вас и са временом ћу вас истерати из ваше куће и настанићу се у њој, а Бог ће бити на мојој страни.“ Ето вам опсежно описане врло болне ситуације која се развија управо данас.

***

Људе у Европу вуче комфор.

Тамо је топло, и нема глади, и удобно је, и лепо, и мирно. У ствари, било је мирно. Већ је „било“. На наше очи се развија апсолутно библијска шема.

Нови људи као Јевреји некад постепено запоседају (путем простог повећања бројчаног стања) „градове велике и добре, које нису зидали. И куће пуне свакога добра, које нису пунили, и студенце ископане, које нису копали, винограде и маслинике, које нису садили“ (в. 5 Мојс. 6, 10-11).

А шта је с мештанима? Па, чини ми се да ће због своје нечастивости на различите начине ускоро бити протерани из своје земље зато што су, као Филистимци у стара времена, заволели мрскост и незасито се предавали нечистоти. Није ми познато да ли тако размишљају сами муслимани. Ако не, није важно. А ако им је сама шема јасна то је крај. Имају права да се сматрају на известан начин сличнима Израиљу, који запоседа туђе комфорне градове на основу веће праведности него што је праведност мештана која испарава.

***

Праведност и морална чистота, верност моралним идеалима – то је исти фактор опстанка као и уредно одржавање нуклеарних станица или безбедност у саобраћају. Европљани се секирају због чистоће воде у језерима и због права на живот лисица од којих желе да направе бунде. Али се негде овде њихова морална забринутост и завршава. Међутим, Бог реално истерује напоље од лица Свог и чини одбаченима народе који су изгубили светињу и погазили савест. Куће, студенце и винограде ових народа Бог даје другима – онима чији је морал, иако није беспрекоран, ипак изнад морала људи који греше преко сваке мере.

***

Слика је компликована. Компликована је бар због тога што се све бројније арапско и афричко становништво Европе само подвргава разврату. Масовно се заљубљује у ону греховну „забаву“ коју види. А познато је да једна трула јабука поквари целу корпу. Зато је и Јеврејима у оно време ради упозорења речено: „Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дјела онијех народа“ (5 Мојс. 18, 9).

Међутим, очигледно је једно: под знаком ширења разврата и губитка вере живи срцу мила „земља светих чуда“. Њихова погибељ нипошто није наша победа. Не смемо се радовати њиховом поразу. Кад „западни“ коначно падну, поплава греха ће однети и нас саме без остатка.

И сами можемо изгубити своју сопствену земљу због личне нечастивости. Туђинци, који су изнад нас по свом моралу, а то значи и животној способности, ускоро могу с осмехом јести наш хлеб пред нама. То се стално дешава у историји. Морал није навика и није традиција примљена од отаца. То је фактор опстанка и самоочувања.

Гледајте вести на телевизији и пажљиво читајте Библију. Тада ће вам докази управо изречених речи постати очигледни.