Срби каменовани на Газиместану

Одузимање сваке националне или државне димензије прославе Видовдана на Косову и Метохији основни је циљ свих напада и провокација протеклих година

Газиместан 2013. Фото Ројтерс

„Пацијент­киња С. П. задобила је више повреда у пределу гла­ве, ње­не ране су саниране и ушивене и оче­ку­је­мо да ће на­кон посматрања бити пу­ште­на на кућно ле­че­ње”, рекао је за „Политику” докт­ор Де­јан Милановић, начелник Хитне службе До­ма здравља у Грачаници.

На­пад се догодио упркос то­ме што је на сваких сто метара са обе стране пу­та била распоређена Ко­сов­ска полиција. Опсежне и ду­го припремане мере за обез­бе­ђе­ње учесника на Видовдану на­кон великих инцидената који су се догодили прошле године нису да­ле жељени рез­ултат и по­ка­за­ле су да Ко­сов­ска полиција није у могућности да одржи основни ред и заш­тити грађане. Иако је било инсистирања да се у обез­бе­ђе­ње прославе Видовдана ак­тивно укључи Кфор до то­га није до­шло, јер је било присутно тек неколико представника вој­не мисије.

Мно­го ма­ње Срба не­го претходних година, без страначких обележја и са малим бројем за­ста­ва, го­то­во да нису изазивали никакву пажњу. Полиција није реаговала на ћириличне натписе на мајицама на којима је писало „СРБИН”, „Бог чу­ва Србе”, нити свлачила и пребијала људе као прошле године. Међутим, за застрашивање и прављење атмосфере у ко­јој треба „показати Србима где им је ме­сто”, овог пу­та били су задужени цивили са каменицама у рукама.

Стратегија приш­тинских власти да прославу Видовдана треба свести на „поповски празник” реализује се већ неколико година циљаним инцидентима који добијају велики публицит­ет и на­кон којих све ма­ње људи жели да се изложи ризику и до­ђе на Газиместан и у Грачаницу. Одузимање сва­ке националне или државне димензије прославе Видовдана на Ко­со­ву и Метохији основни је циљ свих на­па­да и провокација проте­клих година.

Код обичног све­та све ово што се до­га­ђа око Видовдана изгледа сасвим другачије. „Идем око­ло и гле­дам лица људи, не­ка­ко сам се зажелела”, каже Снежана Борзановић из Приш­тине и пролази између људи у порти манастира Грачаница. Го­спо­ђа са за­ста­вом стигла је из Херцег Но­вог. Из кафића преко манастирског зида допиру гла­сна музика и пе­сма два­де­се­так млађих људи, који су славили це­лу ноћ. Јелица Стојановић, професорица Филозо­фск­ог фа­кул­те­та из Ник­шића, каже да се радује сваки пут и Грачаници и њеним фрескама, да се радује сусрету са људима. Она Видовдан не пропушт­а, сва­ке године до­ђе са пријатељима.

Са парастоса испред Споменика косовским јунацима патријарх Иринеј поручује да се не сме заборавити Ко­со­во и Метохија, да нико не­ма право на ту врсту заборава и позива народ да се врати својим домовина и светињама.

„Тужно је и жалосно браћо и сестре кад отворимо ’Политику’ и прочитамо у умрлицама, не­ко из Приш­тине, не­ко из Призрена, не­ко из Ђаковице... Они умиру ван сво­га до­ма и ван гробова својих предака. Морамо учинити све да се вратимо, а ваљда ће моћници који кроје судбину све­та видети шта је правда и истина и помоћи нам да вратимо сво­ју земљу, обновимо светиње и подигнемо сво­је до­мо­ве”, поручио је патријарх Иринеј.

У реалном животу атмосфера ко­ја се направила ју­че, порука ко­ју су каменицама послали насилници, зауставља већину добрих намера и по­сту­па­ка који би живот Срба на Ко­со­ву и Метохији учинили нормалним.