Москва, 7. јул 2013.г.
 |
„И како често је у овој историји било критичних момената кад се радило о самом постојању наше православне вере. То је било и у стара времена, и у време татарско-монголске најезде и приликом покушаја крсташа да уђу на територију наше земље и да униште православну веру. То је било и у ужасима међусобица, кад се Христово име срамотило самим непријатељством, праћеним крвопролићем и безакоњем, које су чинили браћа по вери. То се дешавало и онда кад су се на нашу земљу обрушавали снажни спољашњи интелектуални утицаји,“ – истакао је Поглавар.
„Али, то је било посебно опасно у ХХ веку кад је сила идеологије и политичке власти радила на томе да уништи православни принцип у животу, како не би постојао никакав Божански закон, како се људи градећи свој живот, укључујући и морални, не би позивали на било какве Божије заповести, како не би било покајања, како савест не би говорила човеку да је учинио нешто лоше. Зато што се приликом уништавања вере и Божанског закона уништавао еталон, мерило истине. И ми знамо да су наши благочестиви преци, укључујући новомученике и исповеднике Руске Цркве, издржали ове нападе и сачували су праву веру у нашој земљи.“
„И сад живимо у тешким временима. Формално нико не покушава да се бори с вером, али се данас дешава нешто још опасније. Данас се уништава човекова морална природа – управо она која је сама по себи закон, која је у стању да доведе до спасења човека који можда целог живота није знао за Божји закон, али је живео по Божанском закону, по савести. Мешање добра и зла, мешање истине и лажи јесте оно што уништава човекову моралну природу, тако да он престаје да буде способан да остане сам себи судија, зато што нема никакво мерило, никакав координатни систем, никакву животну истину.
Као наши новомученици и исповедници, као и угодници Божји који су заблистали у нашој земљи, тако су и православни хришћани XXI века позвани да чувају Богом откривене истине, које су урезане у речи Божијој и у нашим срцима. Због чега? Па због тога како бисмо били у стању да принесемо покајање, како бисмо били у стању да одазивајући се на глас своје савести савладамо порив греха, како бисмо били способни да се одазовемо на Божанску благодат која нас позива,“ – истакао је Његова Светост Патријарх.
