Његови поштоваоци су изнели предлог да се овом истакнутом руском војном заповеднику и стратегу, хероју највећег руско-турског рата, подигне споменик.
„Желимо да укажемо на позитивне епизоде наше историје јер то доприноси јачању јединства грађана Русије, без обзира на различитости у годинама, друштвеном положају, идеолошким или политичким ставовима. А личност Скобељева је способна да уједини грађане“ – оценио је предеседник фонда „Савремено друштво“ Стјепан Кривошејев.
Организатори пројекта планирају да покрену целу информативну кампању са циљем да се грађани из свих слојева друштва заинтересују за личност великог генерала.
Генерал руске војске Михаил Дмитријевич Скобељев (1843-1882.) није доживео ниједан порез. Постао познат у време њеног похода на Хиву (1873.) и рата против Кокандског каната (1875-1876.).
У историју је ушао као генерал који је ослобидо балканске народе од турског јарма.
Под његовом командом изведене су такве чувене операције као што је форсирање Дунава, заузимање тврђаве у Плевену, прелазак преко планине Балкан, битка код Шипке-Шејнова, заузимање Адријанопоља и Сан Стефана. Година 1880. и 1881. Скобељев је руководио Ахалтекинском експедицијом, којом су Руском царству припојене територије у Средњој Азији.
До 1918. споменик Скобељеву стајао је у самом центру Москве, на данашњем тргу Тверскаја застава, који се тад звао Скобељевски трг. После доласка на власт бољшевика, споменик је уклоњен, а помињање генерала било је забрањено.
У Бугарској, коју је ослободио Скобељев, више га поштују
него неки у Русији: постоји више од 200 споменика овом
генералу, а по њему су добила имена и многа насељена места
и улице.
