„Требало је пронаћи начин да се историја учини занимљивом. Требало је учинити да традиционалне чињенице и догађаји стекну извесну нијансу. Односно, ја сам за себе заиста схватио једну ствар: од црно-беле, традиционалне књишке историје треба учинити историју у боји и у три димензије,“ – каже историчар Александар Мјасников.
Наизглед банална фраза „дотаћи историју“ овде стиче сасвим другачији и скоро буквални смисао. На пример, Чесменска битка из 1770. године кад је руска флота до ногу потукла турску. Бирамо модел брода који може да се врти рукама у различитом смеру, али то није главно. Реконструкција битке – овде се може видети како је све заиста било. А тада филм није постојао, а телевизија још мање.
Наравно, сви су читали о овој бици у уџбенику за историју, али је много занимљивије кад човек може да види и да додирне. Ево због чега деца скоро да се не одвајају од екрана. Све је као у игри на таблету, само што се још нешто и научи.
„Код нас у школи су предавања ионако занимљива, а ако се још ово дода биће баш одлично!“ – каже Светлана Цумендејева.
„Просто човек не може да одвоји поглед! Одушевљена сам и начином и обликом презентације материјала. Мислим да је то врло исправан начин коришћења изражајних средстава данашњице,“ – сматра Лариса Маркова.
Многи су признали: прво нису очекивали да виде било шта ново. Међутим, испоставило се да чак и наставник историје има шта да научи.
Тајна је, кажу организатори изложбе, једноставна. Историја треба да буде ближа човеку. Јер, свако зна шта су клатно, концерти, берза или кактуси. Наизглед би се рекло – у каквој су вези с Романовима? Али све се то у Русији појавило за време Петра Првог. А има и потпуно неочекиваних чињеница.
«Никоме не пада напамет да се сунцокретово уље први пут на свету појавило у Русији за време Николаја Првог. Људи су решили, узели су и почели да мељу уље и добили су производ који и дан-данас користимо,» - каже историчар Александар Мјасников.
Исто је и с лалама, и телеграфом, и с многим другим стварима. Нови градови, победе у биткама – све је то 300 година историје земље и породице Романов.
Архимандрит Тихон – један од аутора експозиције, каже да се веома бринуо да ли ће изложба успети. Судећи по броју посетилаца, успела је. Испоставило се да људи које то заиста занима има толико много да је одлучено да се рад изложбе продужи до поноћи. Она ће бити отворена до 19. октобра – недељу дана дуже, а затим ће кренути по целој земљи.
Са руског Марина Тодић
