У манастиру Светих Архангела код Призрена је на празник Светог Архистратига Михаила и осталих Сила небеских бестелесних, обележена манастирска слава. Света литургија је служена у капели Светог владике Николаја Српског, у конаку који је у фази обнове после паљења од стране шиптарских екстремиста 17. марта 2004.године. Литургију је служио игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан уз саслужење игумана Светих Архангела архимандрита Михајла, свештеника из Ораховца и Призрена и оца Андреја, професора Призренске богословије.
За певницом су били ученици сва три разреда Призренске Богословије са својим професорима, а литургији су присуствовали и преостали Срби из Призрена, као и тридесетак верника из Ораховца, Велике Хоче и Новака. Отац Стефан је освештао и преломио славски колач са игуманом Михајлом, а међу причесницима на литургији је била и једина девојчица у Призрену Милица Ђорђевић. У празничној беседи отац Стефан је честитао славу оцу Михајлу рекавши да је ,,манастир Светих Архангела све лепши, иако непријатељ рода хришћанскога стално покушава да уништи што више може, да убије што више може“.
Отац Михајло се, за трпезом љубави коју је припремио за све присутне, захвалио свима који су дошли на славу, али и свима који помажу овом светом манастиру и који су помогли да се обнови конак манастирски.
Конак се појавио на радост свих нас овде који се окупљамо и долазимо и на љубав свих оних људи који зидају, граде, дају прилоге. Ништа не би могло да се уради без народа, без људи, без браће, без богослова, без оца Стефана игумана врачевског и свих вас браћо и сестре. Знају то и Свети Архангели које данас прослављамо, зна и цар Душан, наш домаћин овде, који нас окупља, чија је ово задужбина. И ако имамо вере у Бога и ако имамо поверење да ће то Бог боље да уреди од нас, онда се то заиста тако и деси.
Отац Михајло је поздравио и малу Милицу и све Призренце који годинама истрајавају упркос искушењима, али и српске повратнике у граду Призрену пожелевши да им Бог да снаге да истрају, да се не боје јер ,,све док нас има и један, има нас и не може нико да игнорише ту чињеницу.“
У име ученика и професора Призренске богословије славу игуману Михајлу и имендан, честитао је ученик богословије Никола Ракићевић, а уједно је честитао славу и својим другарима у Богословији који славе Светог Архангела: Урошу, Стефану, Немањи, Дејану и Михајлу.
Парох призренски отац Слободан Ђорић је заблагодарио оцу Михајло на гостопримству и нагласио да, откад је упознао оца Михајла и откад долази у Архангеле, осећа посебну благодат, посебно присуство Божје:
Заиста, ово место овде плени и верујем да свакога оставља без даха. Верујем да данашње наше молитве и ово наше сабрање, да ће Господ да види, и да свакоме од нас попуни оне недостатке које само Господ може да види у нашем духовном животу. Прошле године је отац Срђан пожелео оцу Михајлу да направи конак, ја му догодине желим да сагради цркву, да догодине на овај дан буде освећење цркве и да Господ нас удостоји да се сваке године у све већем броју окупљамо овде , како би прослављали Бога и спомен на Свете Архангеле. Оче Михајло, нека је на многаја љета срећан имендан, нека је срећна слава, нека би Господ све нас погледао и сабирао на овом месту у све векове векова, амин. – завршио је поздравно слово отац Слободан.
У манастиру су се и у току дана смењивали верници, а у пратњи хармонике славље је употпунила и стара призренска песма.
