Директор Одјељења за историју Андрићевог института Мирослав Јовановић рекао је Срни да ће се овај институт потрудити да обиљежавање почетка Првог свјетског рата, које ће трајати пет година, не буде задржано само на српском културно-научном и јавном простору, већ да буде једна од најреферентнијих тачака у Европи и свијету.
Андрићград, Андрићев институт, фото: РТРС
Јовановић је најавио да ће Андрићев иниститут организовати промоције низа важних књига о овом догађају, од које ће неке имати револуционаран значај када је ријеч о узроцима почетка Првог свјетског рата.
"Одбор за историју Андрићевог института неће се задржати само на овоме, већ ће активности бити настављене и наредне три године, што значи и 2015, 2016. и 2017, а за обиљежавање годишњице завршетка Првог свјетског рата планирамо одржавање међународног конгреса који ће се бавити историјским чињеницама, али и покушајима да се досадашња истина о овом догађају измијени", прецизирао је Јовановић, подсјетивши да неки за почетак рата оптужују Србију и Русију.
Он је нагласио да обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата и није толико важно колико је битно да се обиљежи 2018. година, па и 2019, јер је српски народ био међу побједницима у тој свјетској апокалипси.
Јовановић, који је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, потврдио је да су његове колеге историчари из Лондона и Москве на данашњем састанку у Андрићграду оцијенили да оно што се припрема у Сарајеву поводом обиљежавања Првог свјетског рата има политичку позадину и да је то врста политичког програма у који спада и најава подизања споменика Францу Фердинаду.
Првом састанку Међународног одбора Андрићевог иниститута за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата, осим Јовановића и Кустурице, присуствовали су и Олег Арајпетов из Москве, Светозар Рајак са Лондонске школе економије и политике, директор Архива Србије Мирослав Перишић и секретар Архива Иван Обрадовић.
На састанку у Андићграду најављено је да ће Одбор бити проширен и неким водећим свјетским историчарима.
