„Апелујемо на све организације и агенције, на све оне које имају моћ на земљи, да се суоче са својом историјском одговорношћу према човечанству, па и у овом критичном тренутку, и да зауставе овај нехумани и апсурдни „призор смрти“ који се одвија у Сирији почев од 2011. године.
Поштовање људског достојанства и живота представља највећу универзалну вредност и њихова заштита треба да је најглавнији задатак свих нас. После три године од избијања рата, који је узроковао губитак живота стотине хиљада људи и који је одсекао три милиона људи од било какве хуманитарне помоћи, позивамо на окончање ове трагедија! Ове године, сви ми заједно и свако од нас појединачно са свог становишта, са свом снагом коју поседујемо треба да учинимо оно што је очигледно - да са љубављу стојимо уз наше ближње који проживљавају сурово искушење, тј. живи пакао на земљи. У овом делу света хришћани губе своју децу, браћу, родитеље и суседе, наши ближњи проживљавају свакодневно агонију смрти, лишени су чак и основних ствари попут хране и воде.
Овај заиста суров прогон хришћана који живе на том простору забрињава нас и дубоко растужује. Овај прогон подсећа на друге, тамне периоде хришћанске историје за које смо сви мислили да су давна прошлост. Поред свега осталог, отмица двојице црквених великодостојника и дванаест монахиња посебно представља чин суровог и флагрантног насиља, који подрива сваки покушај за постизањем мира у овој земљи, омета успостављање макар и ограничене верске слободе и води у потпуно гажење било какве верске слободе и поставља питање самог постојања хришћанског елемента у тој земљи.
Ове отворене ране у Сирији морају се зацелити што је пре могуће. Уколико и даље међународне организације и све стране укључене у ову трагедију наставе да одбијају да реагују на начин које диктирају хуманизам и разум, још више ће се продубити трагедија у Сирији са непредвидивим последицама по целу многострадалну област Блиског истока“.
