Значајна годишњица обележена 2. фебруара 2014. годинеБожанском Литургијом у руској цркви Свете Тројице у Београду
Првог дана фебруара ове године навршено је пет година од интронизације Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Српска Православна Црква са Његовом Светошћу Патријархом Иринејем на челу искрено и сверадосно честита поглавару сестринске Руске Цркве петогодишњицу устоличења, молећи се за његово долгоденствије и изобилну помоћ Божју у ношењу тешког бремена управљања највећом помесном Православном Црквом на свету.
Свечаном архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење протојереја-ставрофора Виталија Тарасјева, старешине Подворја Руске Православне Цркве у Београду, и више свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке (протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина цркве Светог Марка, јереј Небојша Тополић и протођакони Стеван Рапајић и Владимир Руменић и ђакон Александар Секулић).
Литургији је присуствовао директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, генерални директор Поште Србије г. Милан Кркобабић, високи представници Амбасаде Руске Федерације у Србији и представници Руског трговинског центра.
Старешина храма Свете Тројице, подворја Московске Патријаршије, протојереј Виталије Тарасјев изразио је молитвену благодарност Патријарху српском Иринеју што је на данашњи дан, васкршњи и празнични, на дан када се обележава пет година од устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, служио Божанску Литургију уз приношење бескрвне жртве за здравље и спасење Патријарха руског Кирила и свих присутних на богослужењу, за руски и српски народ и сву нашу православну браћу широм васељене.
- Током последњих пет година духовне везе између Руске и Српске Православне Цркве су се изузетно продубљивале, посебно посетом Патријарха српског г. Иринеја Русији поводом 1025-годишњице Крштења Русије (јул 2013.), као и током прославе 1700-годишњице Миланског едикта (октобар 2013) када је Патријарх руски Кирил из Београда, Ниша и Подгорице, где је био на освећењу храма Васкрсења Христовог, понео дубоке духовне утиске, истакао је протојереј Виталије.
- Духовне везе наших народа и Цркава наставиће се и ове године обележавањем значајних годишњица: 100 година од почетка Првог светског рата и 700 година од рођења великог подвижника руског народа, Руске Цркве и руске државе - великог светитеља, преподобног Сергија Радоњешког, казивао је у поздравном слову отац Виталије.
Заједничким молитвама светитеља Саве и Сергија Радоњешког нека нас Господ Бог обдари љубављу, миром, духовном чврстином, а на здравље и спасење свих чеда православних, порука је данашњег литургијског сабрања!
Руска Православна Црква са Патријархом Кирилом на челу одликовала је г. Милана Кркобабића, генералног директора ЈП ПТТ Србија, повељом и орденом Светог Серафима Саровског за велики допринос у обнови Руског некропоља на Новом гробљу у Београду. У својству заменика градоначелника г. Милан Кркобабић и тадашњи амбасадор Руске Федерације у Београду г. Александар Конузин потписали су Протокол о сарадњи на обнови меморијалног комплекса Руског некропоља (у обнови) на Новом гробљу.
Руско некропоље је део београдског Новог гробља од 1929. године. На четири парцеле (80, 80а, 90, 90а) има 755 гробних места, а у њима су посмртни остаци око 3.000 људи. Ту се налазе и Иверска капела и меморијални споменик Руске Славе. Капела је подигнута залагањем кнегиње М.А. Свјатополк-Мирске.
Ово значајно одликовање је Патријарх српски Иринеј, у име Патријарха Кирила, уручио г. Кркобабићу.
Захваљујући на одликовању, које са собом носи одговорност и обавезу даљег добродетељства и доброчињења на корист руског народа (доказаног јединог и искреног пријатеља) и на добробит српског народа, г. Кркобабић је истакао: - Пројекат на коме су заједнички радиле Градска управа и представници руске државе и Руске Цркве, има велики значај. Политике и владе се мењају, али је пријатељство између руског и српског народа константно, што потврђује и изградња овог меморијалног комплекса...
Захваљујући Господу на овом дивном поводу за приношење бескрвне жртве, Патријарх српски Иринеј се обратио вернима у препуном храму Свете Тројице:
- Нека је слава и хвала Господу на данашњем дану, светом и благословеном, у којем смо се сабрали у овом дивном храму Руске Православне Цркве. Сваки храм у овоме свету, или овде, или код нас, у Русији или у Грчкој, или било где под Сунцем, припада и свима нама, јер смо крштењем и другим светим тајнама укључени у Тело Цркве којој је Глава сам Господ наш и Спаситељ Исус Христос.
Говорећи о великој и светој Русији, светом руском народу, Патријарх српски је, сећајући се времена од пре неколико деценија када није било дозвољено подизање нових храмова, истакао да је градња на стотине и стотине нових храмова широм простране Московске Патријаршије, уз пуну активност Руске Православне Цркве, истински показатељ пута којим треба ићи како би се учврстила православна вера. - Враћајући се својој вери, Русија се вратила себи, додао је Свјатејши Иринеј.
- Сваки повратак Богу, браћо и сестре, представља повратак себи, како је Господ напоменуо у причи о блудноме сину, који, размишљајући о томе где се налази, каже: Дођох себи. И дође блудни син себи и донесе одлуку да се врати оцу своме. Руски народ се вратио себи, и тај народ има данас, као што је и раније имао великане, на трону своје свете Цркве достојног Патријарха Кирила. Зато је то и наша радост и наша нада, утеха. Господ нам је дао да припадамо православном народу, словенском народу и великој словенској породици. У тој породици руски народ је највећи и најбројнији, а, Богу хвала, дао је оно што многи немају: да може чинити дела не само за свој народ и своју Цркву, него и за друге народе и Цркве. Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу желимо да дуго буде на свештеном московском трону и да долгоденствује на Христовом путу апостолског служења, ускликнуо је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.
На крају свечаног чина, Патријарх српски Иринеј је са свештенослужитељима Руске и Српске Православне Цркве и верним народом савршио благодарење и молепствије поводом пете године интронизације Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила.
Храм Свете Тројице, подворје Московске Патријаршије у Београду, једина је руска црква у Србији. Духовну утеху у њој нашли су многобројни руски емигранти из времена руске Бољшевичке револуције 1917. године. Храм Свете Тројице је саграђен на Старом ташмајданском гробљу 1924. године. Цркву је подигла руска емиграција, а знатна новчана средства одвојили су и Влада Србије, Никола Пашић, породица Карађорђевића...
Са осталим емигрантима, у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошао је и Виталије Тарасјев, који је 1950. године постао старешина храма Свете Тројице. Од тада до данас настојатељи руске цркве су из ове породице. Виталија је у служби наследио син Василије, а данас је старешина храма протојереј Виталије Тарасјев, Василијев син, који носи дедино име. Он је једини свештеник у Свето-тројичкој цркви у престоници. Његову паству данас сачињавају потомци „беле емиграције”, породице руских дипломата, супружници из мешовитих руско-српских бракова, а после пада комунизма на богослужењу се могу видети чланови дипломатског кора из Руске Федерације, Украјине, Белорусије, док на Литургијама увек има и Срба који радо долазе у ову светињу (посебно на празник Свете Ксеније Петроградске).
Од 1946. године храм има статус подворја Руске Православне Цркве у Београду. Први руски патријарх који је служио свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице, и у Београду уопште, био је Патријарх московски и све Русије Алексије Први. Било је то 1957. године. Овај храм, који се налази иза цркве Светог Марка, посетио је садашњи Патријарх московски и све Русије Кирил, тада у својству председника Одељења спољних веза Московске Патријаршије, када учествовао у освећењу обновљеног храма 2007. године.
Када је 1999. године у бомбардована зграда РТС-а, руска црква, чији се олтар налази на 60 метара раздаљине ваздушном линијом, знатно је оштећена. Страдао је кров, статика храма је нарушена, прозори су избијени. Почетком 2000. године започело је велико обнављање, а храм је освештан седам година касније уз учешће данашњег руског патријарха (као Митрополита) и Патријарха српског Павла.
У обновљеном храму, испред иконостаса који је израдио кнез Михаил Сергејевич Путјатин, чувају се вредне иконе које су даровали верници, док су пред Богородичним иконама мошти светих.
У октобру 2013. годдине, у оквиру прославе 1700 година Миланског едикта, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је молебан у храму Свете Тројице.
Зорица Зец
