Кијев, 24. фебруар 2014. г.
У понедељак, 24. фебруара 2014. године, у Кијеву је одржано заседање Синода Украјинске Православне Цркве, саопштава Патриархия.Ру. Седницом је председавао, у складу са Статутом Украјинске Православне Цркве, Митрополит одески и измаилски Агатангел, најстарији по хиротонији стални члан Синода.
Имајући у виду медицински оправдану спреченост Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине да обавља дужности Поглавара Украјинске Православне Цркве, у шта су се чланови Синода и лично уверили посетивши Његово Високопреосвештенство у болници, Синод је донео одлуку да је неопходно изабрати мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона.
У складу са прописима Статута Украјинске Православне Цркве, тајним гласањем на дужност мјестобљуститеља изабран је Митрополит черновицки и буковински Онуфрије.
Биографија Митрополита черновицког и буковинског Онуфрија
Стални члан Светог Синода УПЦ, Митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски Орест Владимирович) рођен је 5. новембра 1944. г. у селу Коритном Вашковског рејона Черновицке области Украјине у свештеничкој породици.
Године 1964. завршио је черновицку Техничку школу, радио у грађевинској организацији, а 1966. г. уписао Општетехнички факултет на Черновицком државном универзитету. Године 1969. напустио је универзитет и уписао Московску духовну академију.
Године 1970. је примљен у братство Тројице-Сергијеве лавре, 18. марта 1971. г. замонашен, 20. јуна рукоположен у јерођакона, а 29. маја 1972. г. у чин јеромонаха. Године 1980. произведен је у чин игумана, а 28. августа 1984. г. постављен на место настојатеља Преображенског храма Светогорског подворја у селу Лукино Московске области. 28. јуна 1985. г. постао је благочини Тројице-Сергијеве лавре, а 15. децембра 1986. рукопроизведен је у чин архимандрита. Године 1988. је завршио МДА са звањем доктора богословских наука.
20. јула 1988. именован је за намесника Успенско-Почајевске лавре.
9. децембра 1990. г. у Владимирској саборној цркви у Кијеву хиротонисан је у чин Епископа черновицког и буковинског.
22. јануара 1992. одбио је да потпише обраћање архијерејског сабора УПЦ Његовој Светости Патријарху Алексију II о давању аутокефалности Цркви у Украјини, након чега га је митрополит Филарет (Денисенко, касније анатемисани) пребацио на Иваново-Франковски трон.
7. априла 1992. је рехабилитован на Черновицки трон. 28. јула 1994. г. произведен је у чин архиепископа и именован за сталног члана Светог Синода УПЦ.
22. новембра 2000. г. унапређен је у чин митрополита, а 23. новембра 2013. г. од стране Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине Владимира удостојен права ношења друге панагије.
24. фебруара 2014. г. на заседању Светог Синода УПЦ изабран је за мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона.
