У свету молитве / Православие.Ru

У издању манастира светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци објављена је књига «У свету молитве» светог Јована Кронштатског, чудотворца и узора православног свештеника не само у Русији него и у целом свету. О изузетности ове књиге сведочи и податак да је на руском језику објављена као допринос прослави хиљадугодишњице крштења руског народа.

Књига «У свету молитве» саткана је од двадесет поглавља, а свако од њих садржи по десетак цртица светог Јована Кронштатског. Свима нам је добро познато да се овај од свих вољени свештеник молио ватрено и искрено и да је на његове свете молитве Господ чудотворио. А молио се тајно, онако како је то Господ заповедио. Но, то тајно делимично је учинио јавним, а све у жељи да се Име Божије прослави. Чинио је то тако снажно, тако богонадахнуто и с толико љубави да нама као читаоцима од те љубави просто дах застаје. Примера ради, у првом поглављу, насловљеном "Суштина, значај и сила молитве", свети Јован Кронштатски пише: «Молитва је доказ да сам разумна личност, доказ моје боголикости и залог мог будућег обожења и блаженства... Бог је светлост и зато и моја молитва треба да буде приношена у светлости мог ума и мог срца. Бог је огањ и зато и моја молитва, као и сам живот, треба да буде ватрена. Бог је свеслободан и зато и моја молитва треба да буде слободно отварање срца. Ех, како је богат човеков дух! Само што у срцу свом помислиш на Бога и тек што свим срцем пожелиш да се с Богом сјединиш, Он је истог тренутка с тобом. Ни зидови дома, ни тамнички катанци, ни планине, ни провалије не могу спречити тај разговор створења с Творцем, то побожно стајање душе пред Њим као пред Царем и Само-Животом Који свима даје живот.»

Тешко је издвојити само неколико мисли светог Јована Кронштатског јер је свака од њих драгоцени бисер који тако снажно блиста да би свако пожелео да прода све што има и купи ту ниску бисера. Свети Јован Кронштатски купио је то благо својим животом, молитвом, добротом, милосрђем и неизмерном љубављу према Богу и ближњем. Зато он и може да каже: «Молитва је предукус будућег блаженства, анђеоско блаженство, небеска киша која освежава, напаја и чини плодном земљу наше душе, снага и издржљивост душе и тела, освежење и очишћење мисаоног ваздуха, просветљење лица, радост духа, златна веза која сједињује створење са Творцем, бодрост и храброст у свим животним невољама и искушењима, успех у пословима, достојанство равно анђеоском, утврђење вере, наде и љубави. Молитва је исправљање живота. Она је снажан подстицај на дела милосрђа. Она је жива вода наше душе. Молитва је смештање љубављу у срце свих људи, спуштање Неба у душу.»

Наравно, овако о молитви може говорити само онај ко је све то осетио и доживео. Но, пут до тога је трновит. Зато нас свети Јован Кронштатски поучава: «Учите да се молитве и присиљавате себе на молитву. У почетку ће бити тешко али што се више будете присиљавали, то ће бити све лакше.» У основи свега је вера и зато светитељ често понавља: Све је могуће ономе који верује (Мк. 9, 23). Уосталом, вредност молитве и проверавамо својом вером и својим односом према људима. А кад од Господа добијемо дар молитве, онда она за нас постаје право блаженство. Но, светитељ Божији упозорава да дар треба чувати: «Добро чувај ту највећу могућу срећу, то блаженство које ти је подарила бескрајна доброта Бога твога. Никад се не заборављај за време молитве и увек имај на уму да те слушају и анђели и светитељи Божији. Док сам писао ове редове, заплакао сам.» Ове речи свети Јован Кронштатски записао је 26. фебруара 1864. године. Записао и заплакао!!!

Педесет и две године је свети Јован Кронштатски био свештеник и за сваки тренутак свештеничке службе захваљивао Богу из свег срца и душе. Управо то служење га је и подстакло да нам и у овој књизи каже колико је важна саборна молитва, од какве је неизмерне важности одлазити у цркву и молити се, и то више за друге него за себе јер: «Црква која се заједно моли велика је сила Божија, сила која је у стању да од Бога измоли сваки дар савршени, помоћ, заступништво, избављење и спасење.» А молити се треба искрено, од свег срца и непрекидно јер је молитва наше дисање. Ми без молитве не можемо као што ни риба не може без воде. Зато нас свети Јован Кронштатски упозорава: «Док у кандило доливате уље, размишљајте о томе како Жизнодавац сваког дана и сваког трена одржава ваш живот Духом Светим и како свакодневно, преко сна у телесном виду а кроз молитву и реч Божију у духовном смислу, долива у вас уље живота захваљујући којем горе ваша душа и ваше тело. Кад упалите свећу пред иконом, сетите се да је ваш живот попут свеће која гори: догореће и угасиће се. Али сетите се и тога да неки људи својим страстима, преједањем, вином и другим задовољствима приморавају ту свећу да гори брже него што треба.»

Свети Јован Кронштатски стално је у свом срцу одржавао тај пламен вере, наде и љубави и све чинио да његово срце постане храм Духа Светога. И тако је и било. О томе сведочи и посета Царице Небеске: «На дан Успења Пресвете Богородице 1898. године имао сам среће да по први пут у сну јасно видим Царицу Небеску и да чујем њен слатки, блажени и охрабрујући глас: "Ви сте мила чеда Оца Небеског." Схвативши колико сам грешан, с трепетом сам гледао њен пречисти лик и размишљао о томе да ли ће ме Царица Небеска одбацити. О, какав је лик Пресвете и Преблаге, очи њене плаве и благе, добре, пуне смирења, божанствене, спокојне, величанствене, небеске, божанске! Чудесне и дивне очи, никад вас нећу заборавити! Све је то трајало један минут, а онда је Пресвета полагано отишла и скрила се од мене. Пратио сам одлазак небеске Посетитељке...»

Ето, какви су плодови молитве! Молитвом, вером и врлинама ми се уствари припремамо за вечно Царство Љубави! Тек тамо ћемо видети какви смо овде били, а књига «У свету молитве» подсећа нас на то какви бисмо требали да будемо.