Москва, 10. март 2014. г.
„У првом реду, сабрање је било упућено свету и изнело је свој став о ситуацији на Блиском истоку и у Северној Африци; на њему су изговорене врло озбиљне речи у вези са оним што се дешава у Сирији. То је постало израз општеправославне солидарности са хришћанском мањином коју тамо данас угњетавају и са хиљадама невиних жртава чија је крв проливена у Сирији и другим земљама, укључујући и Блиски исток и Северну Африку.
Учесници сабрања су се такође осврнули и на ситуацију у Украјини. У изјави по том питању садржана су три веома важна елемента: први — то је позив на мир и решавање проблема мирним путем; други — апел да нико нема право силом да одузима храмове, ни манастире, тј. да у решавању црквених несугласица не би требало да учествује војна, односно физичка сила; и трећи — да је, разуме се, од велике важности обраћати се људима који су у расколу: њих све Православне Цркве позивају да се врате у окриље Свете Православне Цркве. Наравно, ово подразумева канонски принцип поновног успостављања црквеног јединства у Украјини.
Централна тема је била припрема Свеправославног сабора. То није Васељенски сабор, како неки мисле, већ Сабор Православних Цркава. Међутим, овај догађај је од историјског значаја, будући да таквих Сабора у историји практично и није било. Ако су се слични Сабори и организовали, као у случају када је проглашена Московска Патријаршија, онда на њима нису биле представљене све Цркве, а овај Сабор је управо по томе посебан јер ће окупити све помесне Православне Цркве.
Од изузетне важности је и то што ће се одлуке на Сабору доносити консензусом, тј. на основу заједничке сагласности и никаквог гласања неће бити. Истовремено је у документу који је формулисан на овом сабрању речено, да свака црква има по један глас. То значи да она не може заступати два различита мишљења и да став помесне Цркве мора бити формулисан тако да изрази опште мишљење свих њених епископа, свештенства и верног народа. Ово је веома важно како би се избегле размирице и како не би постојало ништа што би могло навести људе на поделе. Сабор је дужан да све нас уједини, да нас учини ефикаснијим пред лицем постојећих проблема у свету и да помири оне који још увек нису у потпуности измирени.
Ми смо, наравно, инсистирали на томе да на Свеправославном сабору буде што више епископа, али спољне околности везане за одржавање Сабора у Константинопољу 2016. године не дозвољавају да се позову сви архијереји. Због тога је одлучено да, с обзиром на то да се одлуке доносе консензусом, број присутних не буде од одлучујуће важности. Из сваке од Цркава на Сабору ће присуствовати по 24 архијереја. Оне Цркве које немају толики број архијереја, послаће све архијереје које имају.
Верујемо да ће до 2016. г. сва питања везана за припрему докумената и решење процедуралних, административних и техничких задатака бити регулисана, и да ће се, ако Господ благослови, 2016. г. Православне Цркве састати да једним устима и једним срцем изнесу све оно што данас мисле о сопственом животу и раду, као и о свом односу према најважнијим проблемима савременог доба.“
Са руског Наташа Јефтић
