Москва, 19. март 2014. године
Овај документ је усвојен на седници Светог Синода од 19. марта 2014. године (журнал бр. 3).
Седница Светог Синода 19. марта 2014. године
Пажња целог православног света фокусирана је на трагичнe догађајe у Украјини. У Кијеву је проливена крв. Нереди су у целој земљи.
Као одговор на ову критичну ситуацију и најаве насилног заузимања светих храмова и манастира Украјинске Православне Цркве, предстојатељи помесних Православних Цркава, који су од 6. до 9. марта били сабрани у Истанбулу, упутили су заједнички позив на мирно превазилажење грађанског сукоба и немешање политичких сила у црквене послове. Предстојатељи су такође потвдили и да се моле за обраћење оних који се данас налазе изван заједнице са светом Црквом.
Сабравши се данас на седници Светог Синода, ми се изнова обраћамо нама драгој Украјини и сведочимо да је Украјинска Православна Црква доследно позивала и позива на мир и молитву, не поистовећујући се (за разлику од низа других верских организација) ни са једном, ни са другом страном политичког сукоба. Њена верна чеда живе у свим областима Украјине, која представља највећу верску заједницу у земљи и живи један живот са својим народом, налазећи се уз њега у тешким тренуцима и болу. У томе се и огледа специфичност њеног јавног служења, јер у Украјини живе људи који припадају различитим етничким, језичким и културним заједницама, различитих политичких опредељења. Неки се брину о максималној интеграцији у политичке структуре, које су створиле западноевропске земље. Други, супротно, настоје да развију односе са народима историјске Русије и да сачувају своју изворну културу.
Супротстављене друштвене тенденције, које наизменично односе превагу једна над другом, поларизују украјинско друштво. Црква, која се издиже изнад тих несугласица, не може себе да поистовећује само са једним од поменутих гледишта. Напротив, канонска Православна Црква, која чува заједништво са целим Православљем, представља јединствену силу која може у циљу очувања грађанског мира да помири и обједини људе дијаметрално супротних ставова.
Мисија Цркве и света дужност свих њених чеда јесте да теже ка миру у земљи народа Свете Русије и да позивају на одрицање од говора мржње и непријатељства. Шта год се дешавало у области међудржавних односа и без обзира на то како се развијао политички сукоб – јединство вере и братство међу људима који су изашли из једне крстионице не сме да се избрише из заједничке прошлости. Верујемо да га неће избрисати ни из наше заједничке будућности у којој братски белоруски, руски, украјински и други народи треба да живе у миру, љубави и солидарности.
Руска Православна Црква је у више наврата апеловала да се избегну насиље, крвопролиће и братоубилачки сукоб у украјинској земљи. Нажалост, није могло да прође без трагичних догађаја: изгинули су људи, а многи су повређени. Због тога данас опет и опет апелујемо на све оне којима су украјински народ и мир у Украјини свети: насиље не сме да се понови.
Границе Цркве се не одређују политичким опредељењима, етничким разликама, па чак ни државним границама. Црква чува своје јединство упркос свим променљивим околностима. При томе, за њу је принципијелно важно да ли ће народи историјске Русије моћи да заштите оне вредности на којима почива хришћанска цивилизација и које су нам омогућиле да изградимо славну прошлост а, верујемо, да ће нам омогућити и пристојну будућност.
Важно је остати веран темељу вредности, положеном у Христовом Јеванђељу, и остварити вечни Божији закон не само у свом приватном животу него и у животима наших народа, као и у њиховим односима који би требало да остану братски чак и у временима тешких искушења. Нека би суд Божији, који не мимоилази ниједног човека ни народ у историји, учинио сваког од нас достојним послеником винограда Христовог, верним Његовој истини и чињењу дела Његове љубави.
Узносећи једним устима молитве Господу, призвани смо да поступамо по речима апостола Павла: „са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира“ (Еф. 4,1-3).
Са руског Наташа Јефтић
