Мајка четворо деце 1999. бежала је пред бомбама и Албанцима а сада је изгубила и нови дом у поплавама у Обреновцу
Марица Димић сада се налази у хотелу "Славија" (Фото Драган Јевремовић)
Када је у раним јутарњим часовима, 16. маја, комшија Жељко Роксандић, избеглица из Крајине, који већ двадесет година живи у Обреновцу, почео панично да лупа на прозоре и врата њене приземне куће, четрдесетогодишња Марица Димић није веровала да ће поново морати да бежи из сопственог дома. Међутим, оно за шта је мислила да је само ружан сан ускоро је постала страшна стварност – вода је у кућу надирала, а Марица је у паници будила четворо уснуле деце и терала их да се попну на кров. Само захваљујући помоћи првих комшија, успели су да се извуку из куће у којој је остало све што су мукотрпно стицали у последњих 15 година, од када су избегли са Косова.
– Пред бомбама и Албанцима смо бежали 1999. године, а сада бежимо пред водом. У Ђаковици нам је први комшија присвојио кућу од 300 квадрата и локал, а сада нам је вода отела кућу у Обреновцу. Од две велике породичне куће, све што ми је у животу остало јесте кључ од хотелске собе број 1105 – прича Марица док у хотелу „Славија” у Београду нетремице гледа директан пренос седнице Владе Србије.
Скрхана муком која ју је снашла, каже да сада верује само у премијера Србије и господа Бога. После свега што је проживела, нема снаге да зида трећу кућу.
– За мање од две деценије, два пута сам избегла из сопственог дома. Када смо бежали са Косова, успели смо да у колима понесемо нешто од личних ствари и документа. Сада више немамо никаквих личних ствари, носимо одећу коју су нам послали људи добре воље, а у кући су нам остала сва документа. И кола нам је однела водена стихија – прича Марица.
Док је њен супруг као припадник МУП-а Србије био ангажован у спасавању људи из поплава на другом крају земље, Марица је са децом евакуисана у ноћи између петка и суботе. Војска их је прихватила у амфибију која се на пола пута покварила, јер је налетела на потопљени аутомобил, па су четири сата били заробљени у овом возилу. Из амфибије су их пренели у гумени чамац који је такође стао на пола пута, јер се покварио мотор... Из Обреновца до прихватног центра ФМП на Чукарици путовали су готово 24 часа, а затим су смештени у хотел „Славија” заједно са још тридесетак жртава водене стихије.
О њиховом менталном здрављу брину волонтери екипе психолога, психијатара и студената друштвених наука. Ана Влајковић, координатор тимова психолошке подршке и асистент на Факултету за медије и комуникације, каже да се на терену тренутно налази 59 тимова који окупљају више од 600 волонтера. Због чега је важно да жртве поплаве што пре добију психолошку прву помоћ?
– Након фазе благе еуфорије због тога што су остали живи и здрави, следи фаза инвентарисања и пописивања губитака – материјалних и нематеријалних, када може доћи до појаве првих депресивних симптома. Никоме није лако да се бори са чињеницом да је изгубио све што је стекао – мали је број људи толико ментално јак да може да „исплива” из ове ситуације. Ипак, ова несрећа пре свега слама децу, јер су она најрањивија, и најстарије, јер они немају времена за нови почетак.
Биће потребна велика солидарност у наредном периоду, стрепим да ће ентузијазам и емпатија народа трајати онолико колико буде трајала медијска пажња. Када политичке теме опет постану приоритет, студенти почну да спремају испите, а послодавци престају да дају слободне дане запосленима који су се пријавили да волонтирају, постоји опасност да спласне ентузијазам и жртве поплава почну да тону у заборав. Зато смо ми размишљали унапред и договорило се да у сарадњи са Министарством одбране направимо неку врсту психолошког кризног центра у Обреновцу, у коме ће помоћ моћи да потраже житељи овог поплављеног града – објашњава Ана Влајковић.
(Фото Д. Јевремовић)
Волонтер Лука Перишић, апсолвент психологије, каже да је најтеже помоћи некоме коме је поплава однела све и нема где да се врати.
– Ми се трудимо да са њима „одболујемо” велике губитке, али настојимо да њихов живот колико-толико вратимо у нормалне токове. Инсистирамо на дневној рутини типа – редовна исхрана, туширање и спремање простора у коме живе. Неке људе смо водили у Храм Светог Саве на разговоре са свештеником, неки да са нама играју „не љути се човече”. Најмлађима смо отворили играоницу у којој их по цео дан забављају дечји глумци, певачи и кловнови – каже Лука Перишић.
Прва психолошка телефонска помоћ
У оквиру акције „Прва психолошка помоћ” становништву угроженом поплавама отворен је СОС кол-центар. Одрасли и млади могу позвати телефон 0800-111-111 сваког дана од 12 до 20 часова, а за децу и родитеље отворен је телефон 0800-123-456, који је уједно и број Националне дечје линије и ради 24 часа. На овим телефонима дежураће стручњаци, све особе које осећају последице кризе могу позвати ове телефоне и добити инструкције како да превазиђу проблеме који су их снашли.
