Средином јуна месеца у вишедневну посету Србији, допутовали су монаси из манастира Григоријата на Светој Гори: јеромонах Григорије, јерођакон Силуан и монах Исаија. Последњег дана њихове посете, срели смо их у манастиру Свети Врачи у Зочишту и разговарали. По речима јеромонаха Григорија, најстаријег међу њима, један од повода за долазак у Србију је учешће у прослави вађења моштију Светог Аве Јустина у манастиру Ћелије код Ваљева.
Сам чин вађења моштију Аве Јустина из гроба, у којем је почивао од упокојења на Благовести 1979. године, је посебан благослов и за нас јединствен догађај. И могу да вам кажем да се сво време осећало живо присуство светог старца - рекао нам је јеромонах Григорије. На свечаности 14. јуна, у манастиру Ћелије, су се окупили верници са разних страна, и по киши стајали у реду да се поклоне моштима и пре и после Свете Литургије коју је служио патријарх српски Иринеј са великим бројем Архијереја из Српске, Руске, Грчке и Кипарске цркве. И ми смо били међу свештенослужитељима из разних крајева Васељене који су дошли да присуствују овом историјском догађају. Због великог броја људи, многи нису стигли да целивају мошти, али је Ава био присутан и изливао благодат на све окупљене.
Други повод за долазак у Србију, тројице Светогораца је посета манастиру Горњак, где почивају мошти ктитора манастира Григоријата. Постоји предање да је Григорије Синаит Млађи (Ћутљиви) добио од кнеза Лазара ,,тихо и усамљено место у Ждрелу Браничевском, у подножју Хомољских планина на левој обали реке Млаве. Изнад реке у стени била је једна пећина, где се преподобни Григорије настанио и молитвено тиховао. Ту је дорадом и дозиђивањем, уредио испосницу, сачињену од келије и капеле посвећене светом Николају Чудотворцу, коме је посвећен и манастир Григоријат, из којег је дошао у Србију. Убрзо потом је благочестиви кнез помогао Преподобноме да испод те пећине подигне цркву и посвети је Ваведењу Пресвете Богородице. Тако је основан нови манастир преподобног Григорија, који је данас познат под именом Горњак и у њему су сачуване мошти овог светитеља које се сматрају чудотворним. Народ верује да помажу болеснима да оздраве.
По речима јеромонаха Григорија, у Србији и данас има доста светих људи па је сусрет са њима од велике духовне користи.
Овом приликом смо посетили и манастир Црну Реку на празник Светог Петра Коришког, где су мошти овог светитеља. Обишли смо и манастире Сочаницу, Пећку Патријаршију и Грачаницу, а потом смо на 24 часа учествовали у монашком животу у манастиру Дечани и служили Литургију крај моштију Светога краља Стефана Дечанског. Манастир Високи Дечани ме много подсећа на манастир Хиландар - рекао нам је отац Григорије. Живот монаха у манастиру и начин службе је сличан и могу да препоручим да жене, пошто им је забрањен долазак на Свету Гору и Хиландар, иду у Дечане, јер је врло слично.
У манастиру Зочиште, Светогорце је дочекао игуман Стефан, за кога нам је отац Григорије рекао да је ,, врлински игуман“ и додао:
Овде, у манастиру Зочиште се заиста осећа живо присуство Светих врача Козме и Дамјана. И пред наш одлазак са Косова и Метохије захваљујем Богу говорећи ,,Слава Богу што овде постоји православље.“
