Имовина и статус Митрополије црногорско-приморске на удару су различитих антицрквених и идеолошких група, а један од класичних примјера неправде према тој цркви, као и према другим вјерским заједннцама, огледа се и у недоношењу Закона о реституцији одузете имовине цркава и вјерских заједница. Православној цркви у Црној Гори је одузета огромна имовина, а процјењује се да су само манастири остали без 2.513 хектара своје земље. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске изјавио је за „Дан” да је према архивској документацији само за вријеме аграрне реформе до 1949. године Манастиру Острог одузето 409 хектара земље, Пиви 85, Морачи 180, Врањини 50, Дуги 46, Ћелији Пиперској 83, Савини седам, Ждребаонику 20, Подмалинском 199, Бијелој 370, Косијереву 887, Жупи 95, Режевићу 16, Прасквици 19, Дуљеву 10, Градишту 26, а Ћелији Добрској 11 хектара имовине. Скоро свим парохијским црквама такође је одузета имовина.
Манастирски комплекси били су величине и до 800.000 квадрата. Манастир Добриловина имао је читаве планине и катуне, сва села око манастира Острог била су на црквеној земљи, док су у Бјелопавлићима многи мјештани, који су имали куће на црквеним имањима, плаћали аренду. Само манастир Света Тројица у Пљевљима имао је прије експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде. По повељи која датира још из 1482. године, цијело Цетињско поље, изузев Бајица и Доњег краја, припада Цетињском манастиру. Такође, Цетињском манастиру припада и Биљарда у којој је била Богословија као најстарија школска установа у Црној Гори, а данас је претворена у музеј.
Из Митрополије, али и из других вјерских заједница, већ годинама траже повраћај одузетог земљишта, а проблем представља недоношење одговарајућег Закона о реституцији.
Џомић наводи да је у вријеме аграрне реформе црквену општину у Подгорици задесио прави цунами јер јој је скоро све одузето.
Стадион „Будућности” и све око њега према центру града, Морачи и Горици било је у црквеном власништву. За потребе стадиона одузет је један хектар, 79 ари и 10 квадрата. И Чепурци су били у црквеном власништву. Ријеч је о некадашњој ливади са црквом и малим гробљем од преко 18 хектара која је након рата претворена у градско гробље. Подгоричка црквена општина је у граду имала око осам хектара ораница и око 76 хектара ливада. Имала је и пет кућа. Двије су на Тећији, двије у Џехер махали, а једна на Гумну Станића, објашњава за „Дан” Џомић.
Подсјећа да Министарство финансија већ десетак година у сваком годишњем програму рада најављује израду Закона о реституцији и обештећењу одузете имовине цркава и вјерских заједница, али никако да ту активност и спроведе. Џомић истиче да је Митрополија прије неколико година Министарству финансија поднијела 129 доказа о одузетој црквеној имовини, али да ништа конретно није урађено по том питању.
Он објашњава да су цркве и вјерске заједнице, и то Православна и Римокатоличка црква и Исламска заједница, сходно одредбама садашњег закона дискриминисане по питању повраћаја неправедно одузете имовине, а да се Закон о праведној реституцији из 2002. године није примјењивао према црквама и вјерским заједницама.
Нови закон се не припрема, а Закон о праведној реституцији који је усвојен у Скупштини 2002 године је као субјекте реституције препознао и вјерске заједнице, али није суштински примјењиван и вршена је својеврсна опструкција у примјени прописа. Измјенама тог акта приступило се 2007. када је црквама и вјерским заједницама дат рок од 90 дана да доставе Министарству финансија доказе о одузетој имовини. Митрополија и епархије су испоштовале ту обавезу и благовремено смо поднијели 129 доказа о одузетој имовини. Мора се имати у виду неспорна чињеница да је Цркви након Другог свјетског рата одузета велика имовина, чак без икаквог правног основа – нагласио је Џомић.
У Митрополији су, како додаје, свјесни да је реституција сложен процес за сваку државу, па и за Црну Гору, али Министарство финансија као надлежни ресор мора да покаже стручност, ефикасност и добру вољу у погледу припреме законског акта у складу са процедуром како би се видјела намјера у погледу уклањања дискриминације цркава и вјерских заједница тако што ће барем почети рјешавање проблема, а први корак би био доношење закона.
- Одлукама комунистичких власти Митрополији је одузета Биљарда у којој је била богословија Светог Петра Цетињског. Такође, комплетно земљиште на којем се налази стадион „Будућност” и добар дио стамбених јединица око њега у Подгорици налазе се на црквеном земљишту, као и гробље Чепурци. Листа одузете имовине је веома дуга, а само манастиру Острог одузето је на стотине хектара земљишта, које је народ даровао манастиру и Светом Василију Острошком као прилог. Очекујемо од Владе, а првенствено од Министарства финансија да приступе једном стручном, договорном и саборном припремању закона који ће уважити реалност како би се извршио процес реституције и обештећења који је урађен у скоро свим бившим социјалистичким државама, изјавио је Џомић.
Економска и политичка позадина
Велибор Џомић сматра да неспровоћење реституције имовине цркава и вјерских заједница има своју економску и политичку позадину, али истиче да приликом разматрања овог питања треба имати у виду и ону хуману страну.
Имовина је цркви служила и служи за опште, а не за личне сврхе. У питању су црквени посједи који су имали ширу намјену, а служили су за издржавање светиња али и за помагање сиромашних и невољних. Након што је имовина одузета, наше могућности за помагање су смањене, али ипак успијевамо да одржимо неколико народних кухиња, као и да и даље помажемо невољнике. То је разлог више да тражимо да се врати оно што припада Митрополији и настојаћемо да исцрпимо сва правна средства, а надамо се да ће се то питање ријешити јер Црна Гора у процесу приступања ЕУ мора испоштовати и ту обавезу, закључио је он.
Нема одговора
Министарство финансија није одговорило „Дану” када ће бити донесен закон о реституцији имовине вјерским заједницама. Из овог ресора упитили су нас да се обратимо Бироу за односе с јавношћу Владе, коме смо такоће прослиједили питања на која до закључења овог броја нијесмо добили одговоре.
Министарство нијемо на ријеч експерата
Велибор Џомић подсјећа да је Митрополија 2010. године, приликом достављања радног текста нацрта закона о повраћају одузетих непокретних ствари црквама и вјерским заједницама организовала округли сто на коме су учествовали еминентни правници из земље и региона, као и представници цркава и вјерских заједница из Црне Горе.
Доставили смо своје примједбе на предложени текст и од тада до данас ни гласа из Министарства финансија. Гдје се налази тај радни текст нацрта закона данас бојим се да не знају ни у надлежном министарству. Ни данас не знамо имена чланова радне групе која је припремала тај текст. Сматрам да не постоји ниједан разлог за нетранспарентно поступање у том важном јавном послу. Ускоро ћемо објавити и зборник радова са тог скупа, јер смо чекали, рачунајући да ће Министарство финансија предузимати даље кораке и да ће тај важан посао привести крају. Надам се да ће надлежне макар тај зборник подстаћи да заврше своје обавезе и реализују оно што годинама планирају, а што нажалост, остаје мртво слово на папиру каже Џомић. Он даље истиче да је Влада уговорима са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом преузела обавезу да се изврши реституција, али да је више пута јавно указивао да се селективним приступом ствар не може ријешити у складу са мећународним конвенцијама, Уставом и законима који су на снази.
Правда држи земљу и градове
Џомић наводи да је Митрополија недавно добила документацију којом се показује да је, на примјер, у селу Бојићи у Горњој Морачи једно имање манастира Морача укњижено на име једне породице, која сада жели да га врати.
То имање је прије Другог свјетског рата давано у закуп, да би након њега и доласка комуниста на власт било укњижено на име те фамилије. Наследник те породице се обратио Митрополији и изразио жељу да то имање врати манастиру Морача. У току је процедура повраћаја у виду поклона, јер је то сада једина правна могућност. Овај процес је обремењен и чињеницом да су званични подаци државних органа најчешће недоступни правним заступницима Цркве. Сви морамо да знамо да правда држи земљу и градове, подсјећа Џомић.
Милан Секуловић
