Луганск, 8. јул 2014.г.
«Братоубилачка смута која је захватила Украјину у виду ратног сукоба Словена посебно активно се испољила на празник Владимирске иконе Мајке Божије,» - пишу сестре манастира Свете Олге у Луганску. Манастир је заједно с онколошким центром на чијој територији се налази четвртог јула био подвргнут ватри.
Сестре су нам послале поруку о томе да је 6. јула клир обитељи служио Свету литургију у неколико храмова у Луганској епархији, а затим је заједно са сестрама и парохијанима «прекраћивао време» у склоништу:
«Уздајући се у помоћ и заступништво Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, желећи да духовно подржи све становнике Донбаса, клир женског манастира Свете Олге у Луганску је служио Свету литургију у храму Светог Пантелејмона у Луганску (рана и касна), у храму Казанске иконе Пресвете Богородице (насеље Шчетово), у храму Светих Бориса и Блеба (насеље Новоановка) и у храму Ваведења Пресвете Богородице (село Красноје).
Обитељ је тог дана такође славила спомен на свету мученицу Агрипину, чије име је на постригу прошле недеље добила нова монахиња у манастиру. Градитељ и духовник обитељи протојереј Андреј Дубина је служио рану Свету литургију у храму Светог Пантелејмона у Луганску. Он се обратио свим парохијанима којих је био пун храм речима подршке и поуке у традиционалној проповеди после читања Светог Јеванђеља.
Тешка искушења која су задесила Донбас и целу Украјину представљају последицу одступања људи од Бога у идолопоклонство, служење мамони (богатству, земаљским добрима), рекао је отац Андреј, - «Јер, где је благо ваше, биће и срце ваше» (Лк. 12, 34) и «не можете служити Богу и мамони» (Лк. 16, 13).
«И данас, кад је наша отаџбина у невољи, од православног хришћанина се тражи главно: покајање и молитва. Притом је важно сачувати чистоту душе и срца, не жудети за крвљу, не дозвољавати мржњу. Верујемо да нас Господ неће оставити! Јер, како су се раније лечили гнојни чиреви? Људи су узимали мач, секли су чир, пуштајући гној, а затим су овај мач загревали и стављали на рану. Односно, како се каже, лечили су огњем и мачем. Тако нас Господ и сад исцељује: огњем и мачем. Данас више него икад треба испољавати своју љубав према ближњем. Ако је човек доспео у невољу – помозите свиме чим можете! Ако је гладан – нахраните га, ако је жедан, напојите га, ако му је хладно – обуците га. И не заборавите: нема у нашем животу ничег драгоценијег од Свете литургије! Док се служи Литургија то је очигледно сведочанство да нас Господ није оставио. Он нас милостиво храни и подржава Својим Светим Тајнама! Немојте одступати од Бога и Он вас никад неће оставити!»
После проповеди старешина је свима пожелео да имају бодар дух и стрпљење.
По милости Божијој, службе су протекле без «војне интервенције», али је убрзо после њиховог завршетка била објављена ваздушна узбуна и парохијани који су се задржали у храму заједно са сестрама и клиром су прешли у склониште диспанзера (онколошког центра, - прим. ред.), где су у молитви у душекорисним разговорима «прекратили» добра четири сата.
«Уосталом, постепено се навикавамо да овако проводимо време, - пишу сестре. – И само сваки пут све јаче неиздрживим болом одјекује у срцу свест о томе да се у то време негде изнад нас у братоубилачком рату немилосрдно пролива хришћанска крв наших земљака... Али, није нас страх. «Јер све то треба да буде, али то још није крај» (Мт. 24, 6). И сећамо се речи блаженог Теофилакта Охридског у тумачењу ове главе Светог Писма: «Као што жена која рађа прво трпи муке, па тек онда роди, тако ће и овај век родити будући, само после метежа и ратова.»