Његово Преосвештенство изабрани Епископ славонски г. Јован служио је данас, на празник Свете Марије Магдалине, у београдској цркви Светог Марка парастос пострадалим током војне операције Олуја.
Помену су, поред многобројног верног народа престонице, присуствовали и министар унутрашњих послова г. Небојша Стефановић, представници града Београда и Коалиције избегличких удружења. У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 19 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.
Избегличке колоне, у којима је било више од 200.000 људи, на путу ка Србији и Републици Српској стално су нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство. Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.853 погинула и нестала Србина у овој акцији и после ње, од чега 1.201 цивил, а међу њима је три четвртине било старијих од 60 година. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 особе, док се на евиденцији несталих води још њих 894, од чега 632 цивила.
Хрватска избегава, без ваљаног разлога, ексхумације познатих места укопа са око 270 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком "непознат", као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 335 ексхумираних посмртних остатака, указује "Веритас".
Наводи се и да је око 1.500 припадника СВК преживело заробљавање, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дела ратног злочина.
Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли да напусте огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.
