Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је у разговору за „Дан” да оснивање Факултета за црногорски језик на Цетињу представља прекид континуираног историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе.
Он је поручио да само треба имати у виду да су ове промјене које се догађају у нашој култури, нашем језику и просвјети засноване на окупацији у вријеме Првог свјетског рата. Отварање Факултета за црногорски језик и књижевност са „чиргилицом“ на Цетињу, престоном граду Црне Горе, гдје се од времена Црнојевића учио српски језик, представља прекид континуитета историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе. Против права и правде, тај по називу новокомпоновани језик (црногорски језик) уведен је насилно у Устав Црне Горе, а ако долази до таквих судбински радикалних промјена, онда то треба да буде из главе цијелог народа казао је митрополит Амфилохије.
Према његовим ријечима, у Црној Гори се почетком овог вијека догодио идеолошки пројекат власти. И то иде, развија се, и као што је рекао један добар хрватски филолог, долази до прекида памћења да је сва наша цивилизација и десетовјековна култура писана ћирилицом на српском језику. Такво је и питање Факултета црногорског језика и књижевности. Он је ту, постоји са чиргилицом, како је ја зовем, новом азбуком која прекида континуитет историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе. Па нека им буде наздравље, поручио је Mитрополит.
Он је нагласио да Митрополија црногорска-приморска наставља вјековно предање Црне Горе, Зете, Немањића, Балшића, Црнојевића који су штампали цетињски Октоих.
Треба имати у виду да су ове промјене које се догађају у нашој култури, нашем језику и нашој просвјети засноване на окупацији у вријеме Првог свјетског рата кадаје први пут, сјећам се, у Даниловграду насилно од стране окупатора увођена латиница, и у Другом свјетском рату када је први пут у историји „Глас Црногорца“ почео да се штампа латиницом и када је од стране окупатора наметан монтенегрински језик. Наздравље, ко хоће нека иде и тим путем, јер и то је нешто што је производ времена и идеологије, не црногорске него дукљанско-монтенегринске која сада влада у Црној Гори. Па нека нам буде наздравље и нама и Црној Гори, закључио је Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Он је подсјетио да је у своје вријеме када је у Америци постављено питање да ли ће Американци говорити енглеским или њемачким језиком, народ изгласао да то буде енглески и то је постало закон за ту земљу.
Иако су они Американци и имају, да кажемо, неко американско наречје, они и дан-данас говоре енглеским језиком јер постоји једна дубља логика и просвјетна и историјска, духовна, морална и државотворна коју поштују сви народи земаљски. Тако је и у Латинској Америци, гдје сам епископ. И тамо се говори шпанским и португалским језиком, иако је Шпанија у Европи. То су својевремено биле шпанске и португалске колоније, али њих није срамота, него им представља част и радост да та два језика употребљавају као свој језик. Такође, и у Аустрији не говоре аустријанским него њемачким језиком и то не умањује њихово народно и државотворно достојанство, истакао митрополит Амфилохије, додајући да таквих примјера има још, али да у Црној Гори није тако. З.П.
Подсјећање на Октоих
Митрополит Амфилохије подјестио је да се ових дана обиљежава 520. годишњица ободско-цетињског Октоиха.
Цетињски Октоих је писан такозваним србуљским, дакле старословенским језиком српске рецензије. И све што је писано и што је учено на Цетињу и до Петровића и до последњег краља Црне Горе Николе Првог Петровића писано је на том језику, поручио је Амфилохије. Додао је да се у свим школама које су основане при Цетињском манастиру, Добрској ћелији, као и широм Црне Горе, учио српски језик.
Тако је то било и док је била Краљевина Црна Гора, тако је било и између два рата, а тако је било све до 2003. године када је по идеолошко-партијској линији гласано и, колико се сјећам, 20 одсто Црногораца се изјаснило да говоре црногорским језиком, истакао је Амфилохије.
