У Албанији не постоји осјетна радикализација ислама, док на Косову и у БиХ утицај са исламског простора доноси опасности, објавила је аустријска агенција АПА.
Премда аустријски контингент при КФОР-у тврди да не примјећује никакву радикализацију на Косову, недавно је ухапшено 40 џихадиста, а процјењује се да је око 200 "Косовара" тренутно у редовима Исламске државе, подсјећа АПА.
Игуман манастира Дечани Сава Јањић оцијенио је у изјави агенцији да је Ислам на Косову засада умјерен, али да би то могло да се промијени.
"Утицај вехабија је снажан," рекао је он истичући да међународна заједница није довољно учинила да Косово заштити од саудијских фондација.
Опасност од радикализације отац Сава види и у Санџаку и у Македонији.
"Турска представља отворена врата ка сјеверном Ираку"; констатовао је он, пише АПА.
Док су се, након распада бивше Југославије, етнички конфликти од Србије до Босне и на Косову, одразили на вјерском пољу, Албанија се тек ослобађала атеистичке изолације, наводи агенција.
Све вјерске заједнице у Албанији, након свргавања комуниста, морале су почети од нуле, пошто је послије 25 година укинута забрана вјера. У Албанији, додаје агенција, не може се примјенити поједностављена формула припадности – српско је православно, албанско муслиманско, јер у тој земљи живи 95 одсто етничких Албанаца, од којих је око 60 одсто муслимана и до 30 одсто хришћана.
Римокатолички бискуп у Тирани Рок Кола Мирдита не види опасност од исламизације.
"У Албаниији владају толеранција и хармонија“"; тврди он додајући да постоје млади, који су били изложени “испирању мозга“, али не превише.
Тако су муслимани из Велике Британије саградили џамију, која није призната од албанске исламске надлежне власти. Многи млади Албанци студирају у исламским земљама, основана је екстремистичка ћелија, али власти су обазриве, каже бискуп.
Албанија није исламска држава, истиче и православни свештеник Андон из Тиране, пише АПА.