Обележена 23. годишњица страдања војника Стојадина Мирковића из Доњих Лесковица
Чини се, само је време прошло. Време,тај невидљиви крајпуташ у срцима памтећих, савезник унесрећених, камен међаш првог плача и последњег јаука... Деветнаест лета Стојадинових... За човечја хтења и снове, мало. За познање Господње по доброме делу, засигурно не. Јер, нема веће љубави него кад неко положи живот за ближњега свога, подсећа на речи Спаситељеве архијерејски намесник ваљевски протојереј Милован Теовановић, преносећи благослове Владике Милутина сабранима у Лесковицама.
Претпоследњи дан септембра у завичају Стојадина Мирковића двадесет трећу годину заредом сетан и свечан. Најпре, сеоски парох Горан Симић служи парастос на гробљу у близини породичне куће Мирковића у Горњим Лесковицама. Крај основне школе "Милош Марковић" у Доњим Лесковицама биста ђака хероја и крај ње данашњи школарци. Стиховима приповедају о завичајном јунаку. Узорном у школској клупи, једнако као у касарни и на бојном пољу. Прича налик житију светитеља, рече прота Теовановић. Рат крвав, суров, болан и неправедан. У "постдејтонским данима", свашта се и којекуде о рату зборило. Али, неважно је. Неважно и безвредно пред херојством "Синђелића наших дана" и старешине му мајора Милана Тепића, који од хрватских паравојних формација одбранише војни објекат у Беденику (Бјеловар). И сачуваше бројне животе. Хвала земаљска и плата им на небесима велике су!
На предлог Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве постхумно је одликовао Стојадина Мирковића орденом Светог Саве трећег степена "за врлински живот, пожртвованост и посведочену љубав према Богу и ближњем свом". Патријарашку грамату прочитао је прота Милован Теовановић, а признање је јунаковој мајци Аници Мирковић уручио архимандрит Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелић.
Сабрању у част Стојадина Мирковића, поред породице и мештана Лесковица, присуствовали су представници локалне самоуправе и чланови борачких удружења.
