Његова Светост Патријарх српски Иринеј благословио скуп у Ректорату Универзитета у Београду и подсетио на Пупинове речи да његова православна вера никад није била у сукобу с науком, већ га је наука учинила бољим верником.
“Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавoском духу и захвaљујући коме је кроз живот ходио “са два пара очију”, како га је још у детињству саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија мајка Светога Саве. Захваљујући управо мајци и оцу Константину, Пупин је постао научник који је задужио не само нас род, већ цело човечанство. Све што је у науци открио, а открио је много, захвалан је био Богу, Светом Сави и својим родитељима, нарочито мајци за кoју је говорио да је била побожна жена и да је, као ретко ко, познавала и Стари и Нови завет, а нарочито, кажу, живот Светих отаца, посебно Светога Саве”- казивао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј у уводнoj беседи о Пупину и подсетио на Пупинове речи да његова православна вера никад није била у сукобу с науком, већ га је наука учинила бољим верником.
Патријарх српски Иринеј je подсетио на Пупиновe речи о мајци и Светом Сави:Прво од ње, каже Пупин, схватио сам живот овог чудесног Србина. По причи моје мајке, по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светом Сави била је у овоме: то је био светац који је,поред свега осталог што је учинио за род српски, нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на моје читање и писање.
- То привођење Богу и Светоме Сави било је, на првом месту, кроз Свете тајне Крштења, Миропомазања и Причешћа у идворском храму, храму чију ће слику касније Пупин носити кроз сав свој живот. Само захваљујући тим вредностима, успео је да савлада све препреке које су га у животу сналазиле - подсетио je Патријарх Иринеј.
“Србија као мала земља може бити поносна на своје научнике чијим проналасцима свет дугује захвалност за свој напредак”, изјавила је саветик Председника Србије гђa Јасмина Митровић Марић на обележавању 160 година од рођења Михајла Пупина у Ректорату Универзитета у Београду. У име Председника Србије, под чијим покровитељством је одржана ова свечаност, она је казала да се, заваљујући њима, цивилизацијски напредак убрзао до неслућених размера. "Ти научници поносни на своје српско порекло постали су међа по којима наука мери време - до Савића и од Савића, до Тесле и од Тесле, до Миланковића и од Миланковића, до Пупина и од Пупина...", навела је гђa Митровић Марић и истакла да је Србија поносна на њих и оно што може јесте да их и свуда помиње и негује сећање на њихова достигнућа, да најмлађе васпитава не само позивајући се на њихову посвећеност, него учећи их несебичној љубави према отаџбини, штo je била једна од најлепших Пупинових особина која је ипак остала у сенци научних достигнућа.
Пупина требало проучавати као историjску личност у контексту дипломатије и политике за време и након Великог рата, као и човека који је својим залaгањима и системом вредности утицао на судбину заједничке државе формиране после Првог светског рата: „За нас је, међутим, изузетно значајна, нарочито данас када са дистанце од једног века сагледавамо почетак Првог светског рата", напоменула је саветница Председника Републике … И колико га свет слави због научних достигнућа, толико Србија треба да га слави и због угледа и престижа који је стекла после Великог рата, као и за изузетну преданост у одбрани интереса своје отаџбине."
- У истој овој сали говорили су и Михајло Пупин и Никола Тесла, људи који су почетком 20. века покренули технолошку револуцију, која и данас траје, подсетио је председник Организационог одбора за прославу Пупинове годишњице, проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. Проф. Ковачевић је у истом духу подсетио да Пупин није био само великан егзактних природних наука које је утемељио у наставу електротехнике у Америци, а тиме и у целом свету: Само четири године пошто је у Њујорку основао прву катедру електротехнике, Пупин је помогао да се на београдској Великој школи оснује иста таква катедра и да тако настане Београдски универзитет из кога су настали сви остали универзитети у овом региону. Његова књига „Са пашњака до научењака“ садржи принципе који су и данас актуелни и којима би требало да учимо нашу децу - нагласио је професор Ковачевић.
Главни покровитељ свих манифестација посвећених Пупину у овој години, Председник Томислав Николић, из здравствених разлога, није могао да присуствује свечаној академији, али је поздравио скуп преко своје изасланице др Јасмине Митровић Марић. Организатори овог сабрања суКанцеларијa за сарадњу с дијаспором и Србима у региону - дијаспора,Александар Влајковић - заменик директора са великом групом волонтера сарадника, с обзиром на то да пројекат није финансијски подржан ни од једне институције.
Скупу су се обратили и ректор Београдског универзитета др Владимир Бумбаширевић, Предраг Ћулибрк, генерални директор „Телекома Србија“, проф. др Бранислав Симић из Америке, градоначелник Бледа г. Јанез Фајфар, директор Института Михајло Пупин проф. др Сања Вранеш, главни и одговорни уредник Вечерњих новости г. Ратко Дмитровић.
Овом сабрању су присуствовали: гђa Маја Гојковић, председник Народне скупштине Републике Србије, министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић, представници Владе Републике Србије и њених ресорних тела, уважени академици, заменик директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Братислав Петковић, представници Фонда '“Дијаспора за матицу“', као и многобрoјне друге личности из јавног научног и културног живота.
Филм и изложба
Више од 200 мало познатих фотографија, докумената и писама о Пупиновом животу од Идвора до Њујорка приказано је на изложби у холу Ректората Београдског универзитета. У оквиру свечане академије приказан је и документарни филм „Србин који је повезао свет“ о генију из Идвора. Изложба ће бити отворена до 8. октобра, када се сели на Колумбија универзитет у Њујорку који ће, такође, обележити Пупинову годишњицу.
Зорица Зец
