Уз поздрав ,, Бог се јави“ да се обичај никада не заборави
Велики празник Богојављење, прослављање дана када се на Христовом крштењу Небо отворило и Дух Свети сишао на Господа Исуса Христа, се традиционално обележава у Великој Хочи вековима. Ноћ уочи Богојављења, многи, верујући у народна предања, проводе будни гледајући у небо и чекајући да им се Бог јави. Верује се да ће се онима који су праведни небо отворити и Бог ће им се јавити. Најстарији мештани са радошћу се присећају времена када су они били деца и када су скакали у бистру воду код сеоског врела и такмичили се ко ће ухватити крст.
,,Било је тада много деце и нисмо сви ни могли стати крај врела, али најупорнији су увек успевали да нађу места, прича деда Стева из села. Много смо пута разбијали лед да испод њега пронађемо крст, а то је био знак да ће година бити родна и берићетна,,.
И ове године је са свитањем Богојављењског јутра са звонаре на цркви Светога архиђакона Стефана у центру села одзвањало радосно празнично звоно и позивало вернике да дођу на литургију. Црква се испунила народом . Иако су многи из села последњих година напустили село, радост празника није била мања. По завршеној литургији на којој су се причестила , деца су са старијима нестрпљиво чекала да парох великохочки отац Миленко изађе из порте и крене у литију. Деца су изнела иконе из цркве и поређала се испред древне капије Парохијског дома. Лица су им се сијала од радости, док су њихови родитељи стајали са стране и чекали. Литија је кренула, црквени барјаци су се завијорили на челу, црвениле се свештеникове одежде, а песма празнику је одзвањала и ширила се селом. Стигло се до сеоског врела. Кроз бистру воду се назирао песак на дну, а у извору су се огледала лица данашњих Богојављењских посетилаца.
,, Во Јордање крешчајушчусја тебје Господи ...“ чуло се појање окупљених док је отац Миленко три пута закрштао воду крстом и босиљком. А потом је крст из свештеникове руке полетео ка средини речице, а за њим ускочили дечаци са загрнутим ногавицама. Љубав, вера и радост је натерала настављаче старе великохочке традиције да се упркос леденој изворској води такмиче у освајању крста.
И за трен ока крст се нашао у рукама Дамјана Накаламића, ученика осмог разреда ОШ,, Светозар Марковић из Велике Хоче. Са крстом је пришао оцу Миленку, добио благослов и са другарима носећи крст и иконе пошао у обилазак села, како би пренели богојављењску благодат у све домове у селу. Целог дана ће се пред њима отварати капије, а они ће после отпеваног тропара, и поздрава ,, Бог се јави“ добити од домаћина дарове и отпоздрав ,,заиста се јави“. Тек када обиђу свако домаћинство у селу дечаци се разилазе и одлазе својим кућама.
Сви остали који су присуствовали освећењу воде на сеоском врелу су напунили флаше са освећеном водом и однели својим кућама. Верује се да је вода освећена на Богојављење моћна и може да одагна сваку болест, и свако искушење, па се чува у сваком дому као велика светиња.
