У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу у уторак, 3. фебруара 2015. представљена је књига Русија и свјетска катастрофа“ Игора Р. Шафаревича.
Књига "Русија и свјетска катастрофа“ изишла је, у оквиру другог кола библиотеке Свети Петар Цетињски, у издању Светигоре – Издавачке куће Митрополије црногорско-приморске. До сада су у овој библиотеци изишла и дјела: "Живјети данас по јеванђељу“, "Исус Христос, љекар душе и тијела“, "Историјска и новозавјетна свједочанства о Христу“. За Светог Симеона Мироточивог треба да се појави књига "Храм Божији, мјесто сусрета Бога и човјека“, а за Сретење Господње "Како се ослободити алкохолизма и наркоманије“, казао је у уводном дијелу промоције свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, који се обратио у име организатора ове вечери: Црквене општине Никшић и Епархије будимљанско-никшићке.
О. Миодраг је рекао да је у свијету сада доминантна индустријска или технолошка цивилизација и та цивилизација, према Шафаревичу, своје духовне основе, духовне коријене има у протестантизму, тачније у калвинизму, који учи да су, и прије него што је Бог створио свијет и човјека, неки људи предодређени да буду изабрани, а некима просто спаса нема. То је, напомиње јереј Тодоровић, једна нужност, предестинација, а такво искуство не носи православље, православно хришћанство, већ, напротив, носи искуство да нам је Бог свима дао таланте за спасење и да нема тог човјека који ће се без труда, без напора спасити.
"Шафаревич у том учењу о гвозденој нужности види нешто што ће доћи и што ће се формирати као технолошка револуција, која ће произвести технолошку, односно индустријску цивилизацију. Зашто се она појавила у Западној Европи? Једноставно, зато што су тамо били предуслови за то, што је постојала таква духовна клима, поготово у Енглеској која је колијевка, са енглеским емпиризмом и многим учењима, једним видом схоластике, са тиме што је тамо кренула доминација човјековог разума, што је човјек тамо почео полако да суди, што је почела десакрализација природе, човјека, живота и, мало по мало, читав свијет се нашао у технолошкој цивилизацији. Оно што је природно почело је да се замјењује вјештачким, почела је философија, нарочито у Француској, по којој је човјеку за узор постала машина, да човјек треба да буде машина која ће непогрешиво радити и стално се усавршавати. Ту се родила идеја прогреса, прогреса који нема краја и не може се зауставити“.
"Одатле смо данас дошли до масовне потрошачке културе, до једноличности у моди, пјесми, шоу бизнису, јер технолошла цивилизација не трпи другачије. Она једино жели да се свуда наметне, за њу су најподеснији простори на којима нема ништа утемељено“, рекао је свештеник Тодоровић.
У промоцији је учествовао и доц. др Драго Перовић, који је
напоменуо да књига "Русија и свјетска
катастрофа“ у сажетом облику представља богато и
велико дјело руског математичара, свјетског научника и
академика Игора Шафаревича. Будући да сажима у себи његове
есеје, полемике, јавна изношења, интервјуе у последњих
30-ак година, ово дјело, према Перовићевим ријечима, даје
један потпуни преглед свега што се дешавало, не само са
Совјетским Савезом, његовим распадом, него и Русијом и
уопште са човјечанством ових последњих 30 година.
Шафаревич је мишљења да је Ћтехнолошка цивилизација
слијепа улица у развоју човјечанства која га води у
пропаст“. Она човјека своди на нижи, аутоматски ниво
постојања.
"Њене основне одлике су: замјена природе и живог са
техничким стварима, насилно пресељење села у град, брзина
промјена која се не може пратити, енормни раст
становништва (живот као масовна производња), појединац као
безначајни шараф у машини механицистичке науке, владавина
апстрактних формула и система, нивелација сваке
личносности на безличност, обезбожење свијета. Отуда је
ово једно катастрофично мишљење“, оцијенио је др
Драго Перовић.
Он је додао да је у центру Шафаревичевог мишљења, наравно,
Русија и могућност њеног опстанка. Све оно што је руски
народ мучном историјом створио за миленијум октобарска и
научно-техничка револуција успјеле су да униште и доведу у
питање за мање од једног вијека.
"Захваљујући свом дубоком традиционалном нагнућу, велики руски дух је издржао тај удар и створио у култури и науци нешто до тада и до данас незамисливо на Западу“.
"Рус откад зна за себе мисли себе у безинтересној
космичкој перспективи и сврховитости. За разлику од њега
Европљанин, било да се ради о Швеђанима, Наполеону,
Хитлеру или Обами, све посматра из сопственог интереса и у
Русији увијек само види непријатеља кога треба побиједити,
и претворити у материјал сопствене производње пошто је на
већини планете већ потрошио све природне потенцијале.
Отуда је, показује Шафаревич, Русија од доба Петра Великог
увијек на Западу разумијевана као деспотска, империјална,
колонизаторска, фантом, кошмар и препрека просветитељству,
науци, економији, миру”, рекао је Перовић.
Умјесто научно-техничке агресије излаз треба тражити у
откривању алтернативе технолошкој цивилизацији и спасењу
од „технолошке смрти“, у одустајању „од
техноцентричног начина размишљања“ и његовању
космоцентричног мишљења и бивствовања, у напуштању
идеологије бесконачног прогреса и пристајању на
"стабилни начин постојања“.
"Отуда Шафаревич предлаже оживљавање "духовних вредности које су некада заузимале централно место у животу“ које није повратак у далеку прошлост и некадашњи начин живота већ само враћање "реално постојећим духовним силама“ у нама самима, које су јаче од свих техничких сила. Будући да "овакав развој не може дуго да потраје“ и да неизбјежно води у пропаст преостаје само један једини пут – пут жртве, "спремност на жртву“ која буди наду и осмишљава будућност човјечанства. Ово ново религиозно осјећање, у души руског човјека, мора бити вођено Црквом и Државом, вјером и патриотизмом“, казао је др Драго Перовић.
У промоцији је учествовао и др Миодраг Чизмовић. Он је говорећи о паду и препороду Русије, како је и насловљено његово излагање, навео да су руски мислиоци "осјетили непогрешиво да ће се на краху идеје прогреса надовезати обоготворење технике“.
"Са дубоким есхатолошким осјећањем живота, честим песимистичким конотацијама, руски религијски философи стоје на становишту да долази вријеме деструкције, разорних ратова, еколошке кризе, безвјерја, диктаторских и тоталитарних система“.
"Посебно је карактеристичан Константин Леонтијев који неће крити песимизам када је судбина земље и свега земаљског у питању. Он је склон да утврди да је човјечанству остало још двије до три хиљаде година. Иако вјерује у неминовност краја свијета Леонтијев вјерује у будућност Русије која ће макар на кратко промијенити ток свјетске историје. По њему Русија мора бити на свом аутентичном путу. Ако дозволи да западна Европа намеће своје вриједности Русија је изгубљена“.
"Западној Европи са својом техничком цивилизацијом предвиђа да ће постати царство медиокритета и малограђана. Таква цивилизација сијаће апатију, малодушност и латентну предају и њој ће велика дјела бити права ријеткост. Под Турцима су постојали мученици за вјеру, за Христа, док ће то у буржоаској цивилизацији под "белгијским уставом“ бити скоро немогуће“, указао је, у свом излагању др Миодраг Чизмовић.
