Београд - Председник Србије Томислав Николић одликовао је данас, поводом Дана државности, више домаћих и страних личности и институција, а међу одликованима су и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић и амерички научник Ноам Чомски.
У свом обраћању присутнима, међу којима је био и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, Николић је рекао да само смели људи воде човечанству напретку, као и да се на успех неретко гледа очима зависти, оспоравања, жељом да се све изузетности приклоне просечности.
Према његовим речима, иза сваког успеха постоји огроман рад, а како је казао, Дан државности је прилика да, награђујући одважне и успешне, подстакне вест и поруку свима да ће успех бити примећен и вреднован.
„Нећу да штедим ни на похвали, ни на одличјима који не штеде на себи. Радујем се да их, из године у годину буде све више, јер број признања је порука да смо као друштво у заједници народа све успешнији”, нагласио је Николић.
Он се осврнуо и на критике, рекавши да се „сваке године јаве недостојни тобож критикујући га, изражавајући сумњу да ли су одликовани достојни”.
„Све док зависи од мене укажите на оног одликованог који није заслужио да га Србија макар на овај начин награди. У нади да ће ме разумети честитам лауреатима на одличјима, а грађанима Србије Сретење и Дан државности”, казао је Николић у говору.
Проф. др Смиља Аврамов, која се у име лауреата захвалила председнику Републике, је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности.
Она је истакла да је за Србију од великог значаја у судбоносном значају питање којим путем кренути после тешке кризе у коју смо упали својом и туђом кривицом.
Аврамов је указала да је једино Србија као поражена изашла у Европу, да је српски народ вештачки распарчан, сатанизован, лишен колевке своје духовности и битисања.
Према њеним речима, прекројена историја уз вештачки исконструисане оптужбе појединих хероја, док су жртве геноцида осуђене на презир и заборав.
Признање, како је додала, лауреати примају као позив и као опомену да у овом критичном тренутку уједине све своје снаге у успостављању и обнови српске државе.
„Немамо данас право на заборав, а још мање на неутралност”, поручила је Авамов, додајући да треба подсетити Европу, па и свет на историјско служење српског народа човечанству не само кроз ратове које смо заједно водили у протекла два века, него пре свега кроз научни допринос кога су свету подарили велики српски умови и ударили темеље данашњој технолошкој револуцији.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је одликован Орденом белог орла са мачевима првог степена, за нарочите заслуге у изградњи система одбране и командовању и руковођењу војним јединицама.
Проф. Ноам Чомски, из САД, одликован је Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Нада Милић је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане.
Ватерполо савез Србије је одликован Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима.
роф. др Иван Клајн је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Српске академије науке и уметности, одликован је Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности.
Основна школа „Прота Стеван Поповић” у Чумићу је одликована Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности.
Ђорђе Марјановић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у културним делатностима и посебно у области музичке уметности.
Проф. др Милан Распоповић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.
Дејан Лазаревић је постхумно одликован Златном медаљом за храброст „Милош Обилић”, за испољену изванредну храброст и самопрегор у спасавању људских живота и материјалних добара, у изузетно опасним ситуацијама.
Луиз Милер из Велике Британије је одликована златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.
Ћезаре Висмар из Италије је постхумно одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.
Константин Косачов и Валериј Рјазанскиј из Русије је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у културним делатностима и посебно за допринос обнови Руског некропоља.
Глумци Љубиша Самарџић, Велимир Бата Живојиновић, Драган Николић, Милена Дравић одликовани су златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.
Мирослав Милошевић је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.
Боривоје Бора Тодоровић, глумац, постхумно је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.
Војислав Бубиша Симић, композитор и диригент, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.
Композитори Војкан Борисављевић, Милутин Поповић Захар, Зоран Симњановић одликовани су златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.
Славољуб Ђукић, новинар, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.
Грегориј Русовић, почасни конзул Републике Србије у Њу Орлеансу, САД, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама.
Јозеф Мартинес, почасни конзул Републике Србије у Либану одликован је златном медаљом за заслуге.
Др Бабкен Симоњан, почасни конзул Републике Србије у Јерменији, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Републици Јерменији.
Радомир Вуковић, архитекта и графички дизајнер, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.
Грађевинска техничка школа у Београду одликована је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности.
Слободан Марковић, директор Међународног фестивала позоришта за децу из Суботице, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.
Клиничко болнички центар Звездара у Београду одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у здравственој заштити.
Фудбалски клуб „Војводина” из Новог Сада одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.
Златном медаљом за заслуге је одликована Жандармерија Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.
Златном медаљом за заслуге су одликовани Противтерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, Специјална антитерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, као и батаљон Војне полиције „Кобре” за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.
Николај Петрович Бурљајев, драмски уметник из Русије, одликован је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.
Драгица Гага Росић, преводилац за грчки језик, одликована је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.
Томислав Николић открио спомен обележје српском ратнику
Председник Србије Томислав Николић данас је поводом Дана државности открио спомен-обележје „Око соколово - на бранику отаџбине 1914-2014”, које је посвећено српском ратнику - извиђачу Драгутину Матићу.
Николић је спомен-обележје које се налази на згради Дома Војске Србије у центру Београду открио уз војне и државне поцасти.
Аутор спомен-облежја са ликом српског ратника и извођача Драгутина Матића је ликовни уметник Мирко Мркић Острошки.
Спомен облежје - рељеф у бронзи и теракоти са ликом Матића, аутор је урадио према најславнијој фотографији из Првог светског рата коју је, негде на Дрини снимио руски ратни репортер Самсон Чернов. Та фотографија је обишла свет и постала, уз низ других и један од симбола херојске борбе српске војске.
Острошки је и аутор јубиларног дивот издања „На бранику отаџбине” чији је примерак, после откривања спомен плоче, поклонио председнику Србије.
Откивању спомен-обележја присуствовали су и министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић.
У Дому Војске Србије потом је промовисаано јубиларно дивот издање „На бранику отзаџбине”, које обухвата и јединствену поему „Око свевидеће” аутора Милована Витезовића. Та поема написана је у поводом обележавања стоте годишњице Првог светског рата а у славу српског ратника извиђача Матића.
У склопу јубиларног дивот издања је и посебан склоп српских родољубивих песама које је композитор Раде Радивојевић укомпоновао у посебну целину смештену на аудио диску.
Председник Србије Томислав Николић положио је данас, поводом Дана државности, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Уз химну Републике Србије, председник Николић положио је венац и након тога се уписао у спомен књигу.
"Када би свако од нас, и своју и туђу децу васпитавао у складу са вашим аманетом, отворили бисмо Србију на понос својих предака. Напредну Србију чији би се сваки грађанин градио и бранио", уписао је председник Србије.
Церемонија полагања венца, којој су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелникк Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, одржана је уз Почасну јединицу и оркестар Гарде Војске Србије.
Србиjа ће данас низом манифестациjа обележити Дан државности, у спомен на дан када jе на збору у Oрашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када jе у Kрагуjевцу 1835. године донет Сретењски устав.
Вучић положио венац на споменик Димитрију Давидовићу
Премијер Александар Вучић положио је данас венац Владе Србије на споменик Димитрију Давидовићу, творцу Сретењског устава, и поручио да је уверен да је Србија на веома добром путу.
Церемонија полагања обављена је уз највише државне и војне почасти, уз почасну јединицу Гарде Војске Србије и Репрезентативни оркестар Гарде, а присуствовати су и министри Небојша Стефановић, Братислав Гашић, Александар Вулин и Никола Селаковић.
Он је казао да је Сретење, уз Видовдан, највећи српски празник важан не само за историју Србије већ и за њену будућност. Према његовим речима, они који не познају своју прошлост никада неће моћи да изграде бољу будућност.
Вучић је обраћању новинарима након церемоније рекао да из многих Сретења можемо много тога да научимо.
"Уверен сам да на дане када смо успостављали темеље своје државности али и своје модерности, данас могу да кажем да не постоји већа и важнија вредност и већа радост од борбе за модерну и успешну Србију", рекао је премијер.
Како је додао поносан је и на чињеницу што можемо бар мало да учинимо за своју земљу, да она буде још боља, а да истовремено покажемо да смо научили нешто од наших предака какав је био и Давидовић и Вожд Карађорђе и какви су били и многи други који су дошли после њих.
"Уверен сам да се Србија налази на таквом веома добром путу и потпуно сигуран да они који долазе и који ће доћи после нас у будућности неће се стидети наших дела", нагласио је Вучић.
Поводом Дана државности Србије, припадници Гарде Војске Србије извршили су данас почасну артиљеријску паљбу са Калемегдана у Београду.
Почасна паљба извршена је испаљивањем десет плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе Калемегдана.
Дан државности Републике Србије је 15. фебруар и биће обележен низом манифестација, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет Сретењски устав.
