Иако Митрополија црногорско-приморска заједно са осталим верским заједницама у држави тражи од надлежних заштиту и повраћај неправедно одузете имовине, тај процес никако да заживи. До сада је поднела више од 130 доказа. А, само 1946. године, православним црквама и манастирима у Црној Гори одузето је око 3.500 хектара землјишта. Тада је у „државну својину“ прешла и имовина Цркве која је у књигама вођена „један кроз један“ на пример, четири зграде у центру Подгорице или земљиште у главном граду, на којем су изграђени стадион Будућности и кошаркашка игралишта под Горицом… Цркви је имовина одузимана све до осамдесетих година прошлог века. У Митрополији су, кажу, свесни да је део те имовине употребљен или продат више пута и да не може бити враћена „у пређашње стање“. Али, пошто постоје прецизни подаци о одузетој својини, Црква тражи само да се примени закон као и за све друге „странке“ које очекују исправљање неправде кроз систем реституције.
Али овде још није донет закон о реституцији и обештећењу црквене имовине, тако да су Црква и верске заједнице дискриминисане у односу на друга правна и физичка лица, иако годинама апелују и траже од Владе да се донесе закон и коначно изврши праведна реституција у разумном року, каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.
Он подсећа да црквена имовина у Црној Гори има свог титулара Митрополију црногорско-приморску, што потврђују хиљаде тапија, уговора о поклону или завештања, листови непокретности, купопродајни уговори, повеље, хрисовуље…
До Другог светског рата, Црква је имала огромне поседе у својини, према неким рачуницама, готово трећину територије Црне Горе! Манастирски комплекси били су величине и до 800.000 квадрата. Манастир Добриловина имао је читаве планине и катуне, сва села око манастира Острог била су на црквеној земљи, док су у Бјелопавлићима мештани који су имали куће на црквеним имањима плаћали накнаду. Само манастир Света Тројица у Пљевљима имао је пре експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде у пљеваљској чаршији… По повељи из 1482, цело Цетињско поље, осим Бајица и Доњег краја, припада Цетињском манастиру!
Румијска литија
Барски парох Јован Пламенац каже, за „Новости“, да претње о рушењу храма на Румији, као и лажи које се просипају од његове обнове, није ствар Цркве него државе.
Проблем станује у Подгорици, а не у Бару. Гнусна је лаж да је обнова Цркве Свете Тројице 2005. године учинила да у румијској литији више не учествују муслимани и римокатолици. Пропагатори оптужбе лажу да је обновом Румијске цркве нарушен међуверски склад у Бару.
Велиша Кадић
