У резиденцији Митрополије дабробосанске у Сарајеву одржана је, у четвртак 19. фебруара, редовна сједница Епархијског савјета Митрополије дабробосанске.
Сједницом је предсједавао Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки господин Григорије у својству замјеника митрополита дабробосанског Николаја, а присутни су били и чланови Епархијског управног одбора Митрополије.
На сједници је разматрано финансијско пословање Митрополије дабробосанске, те су усвојени завршни рачун за 2014. и приједлог буџета за 2015. годину, као и извјештаји о стању у фондовима Митрополије, грађевинској дјелатности и извјештај координатора за вјеронауку.
Епархијском савјету представљен је годишњи Извјештај Епархијског управног одбора упућен Патријаршијском управном одбору и Светом архијерејском сабору Српске православне цркве о стању у Митрополији дабробосанској.
У Извјештају се посебно наглашава да је повратак прогнаних православних вјерника на пријератна огњишта у Федерацији БиХ скоро је занемарљив и износи свега један одсто од броја предратног православног становништва које је живјело на том простору, те се упозорава да православни вјерници који сада живе у ФБиХ претежно продају своје станове, куће и имања и селе се на територију Републике Српске и Србије.
У 18 црквених општина Епархије дабробосанске на подручју ФБиХ остао је мали број српског православног народа, али им је Митрополија обезбиједила свештенике који их обилазе и омогућавају им задовољавање вјерских потреба.
Посебно забрињавајуће је да у парохијама на територији ФБиХ има мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних и даље је несразмјерно велики у односу на број вјерника.
Ови подаци говоре да на том простору претежно живи старачка популација без неких редовних материјалних примања која није у стању издржавати свештеника, те Митрополија обезбјеђује средства за плате свештеника, јер је то једини начин да би они могли опстати на тим просторима.
Основни извори прихода Митрополије дабробосанске у прошлој години били су провизије од продаје свијећа, календара, штампе, кандила, брикета, епархијског разреза и остале црквене робе, јер Митрополија дабробосанска нема никаквих обртних средстава да би могла набављати и плаћати робу.
У Извјештају се наводи да се на простору ФБиХ, нажалост, често дешавају провале у православне храмове и скрнављења и рушења гробаља и надгробних споменика.
Прошле године је на подручју Митрополије обављено 1.230 крштења, 460 вјенчања и 1.882 опијела.
Одобрен је 21 помен самоубицама и дозвољено 25 вјенчања за вријеме поста и у Црквом забрањено вријеме.
Православну вјеронауку у основним школама на подручју Митрополије дабробосанске похађа око 8.500 ученика, а часове предаје 27 вјероучитеља.
Укупна средња оцјена на крају школске 2013/14. и првог полугодишта 2014/15. била је 4,60.
Извођење саме наставе је на задовољавајућем нивоу, с тим што проблем представља недостатак кабинета за вјеронауку у неким школама.
То се одражава на извођење наставе у домену употребе техничких средстава, као нпр. компјутера, пројектора итд, односно аудиовизуелног и илустративног метода који би свакако помогао да дјеца што лакше усвоје градиво.
У Извјештају се подсјећа да је прошле године Митрополију два пута посјетио Његова светост патријарх српски господин Иринеј - први пут на Видовдан, 28. јуна, када је обавио велико освећење храма Светог кнеза Лазара у вишеградском Андрићграду, а други пут на Дјетице, 21. децембра, када је у храму Светог пророка Илије у Сокоцу митрополиту Николају уручио орден Светог краља Милутина.
У Митрополији постоје четири намјесништва - сарајевско, горашко-вишеградско, србињско и травничко-зеничко са 39 црквених општина и три парохијска поверенства, те око 25 000 активних православних домова.
У Митрополији дабробосанској служи 59 парохијских свештеника, 4 свештеника без парохије, 3 војна свештеника и 10 ђакона, те 11 свештеника у пензији, док у пет манастира борави 7 свештеномонаха, 1 јерођакон и 4 монахиње.
