Ка чему данашњи хришћанин треба да буде усмерен? Шта за нас значи молитва? Како се припремити за светли празник Христовог Васкрсења? Уочи Васкрса портал Православие.Ru је замолио Његово Блаженство митрополита Кијевског и целе Украјине Онуфрија да одговори на ова питања.
– Ваше Блаженство, какав значај у животу савременог човека има молитва, каква она треба да буде?
– Молитва је општење душе с њеним Творцем. Господ је свет створио ни из чега, зато и ми нисмо ништа. И кад се молимо треба то да имамо на уму, то треба да буде стожер око којег се твори наша молитва. Осим тога, кад се молимо, треба да се сетимо својих рђавих поступака, злих дела, кад смо некога увредили, кад смо некоме рекли непријатну реч, кад нисмо чинили добро, и у молитви треба да прекоревамо себе због тога: «Господе Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени, грешном. Ја сам велики блудник, ја сам пијаница, ја сам среброљубац...» Оваква молитва оправдава човека пред Богом, односно, чисти човека од греховне прљавштине, - управо таквој молитви нас учи Господ.
– Какво треба да буде правилно усмерење хришћанина данас? Да ли је за њега могућа замаљска срећа?
– Људска срећа се састоји од мира, спокоја и унутрашње радости коју Господ даје само онда кад се човек лицем окреће ка Богу. Сваки човек има телесне очи којима види све што га окружује и духовне очи којима види Божију милост.
Бог и мамона (олицетворење материјалног богаћења) се налазе на супротним странама. Ако се човек окрене лицем ка Богу, а леђима ка мамони, његово унутрашње око обасјава Божија светлост, зато што је Бог Извор светлости. Ако је човек према Богу окренут леђима, а према мамони лицем, Божија светлост на обасјава његово око и човек се налази у тами. Зато Господ Бог каже да треба да служимо Богу, а не мамони.
Оне који су се срцем прилепили за земаљска блага и који кажу да се не може живети другачије Господ подсећа: «Видите птице небеске, оне не сеју и не жању, не сакупљају у житнице, а Бог их храни. Погледајте љиљане у пољу – не раде, не преду – а Бог их облачи и украшава.» Мислим да свако може да изврши самоанализу и да утврди колико смо лицем окренути ка Богу, а колико ка мамони. Ако видим да сам окренут према мамони – треба да се окренем према Богу, зато што се људска срећа не састоји у земаљском богатству.
– Да ли је савремени човек у стању да саосећа са страдањима Спаситеља, да доживи Његово Васкрсење? Како се припремити за то?
– Ми нисмо људи који су у буквалном мислу осудили Христа на распеће. Али кад човек греши он постаје саучесник оних који разапињу Христа. Зато, сећајући се трагичних догађаја који су се десили на Голготи – распећа, смрти и погребења Спаситеља као Човека – треба да поставимо себи питање: шта да чинимо како не бисмо разапињали Христа у себи? За то човек треба да пружи руку помоћи ближњем, да одвоји своје срце од безакоња и да у свом животу не тражи личну правду, већ правду Божију. Нека би нам Господ помогао да се боримо против свог унутрашњег греховног човека, против свог личног греха и да кроз свој живот идемо као крсним путем, тада ће нас наш пут кроз Голготу довести до Царства Небеског, где се налазе сви свеци, сви они који су носили свој крст до краја, који су достојно и са захвалношћу Богу проживели свој земаљски живот.
С Његовим Блаженством митрополитом Кијевским и целе Украјине Онуфријем
разговарала је Наталија Горошкова