Хришћански идентитет превазилази ограничење биолошког идентитета нашег и управо тај наш хришћански идентитет још сада и овде даје вечност-поручио владика Стобијски Давид у Призрену
Празник светог великомученика и победоносца Георгија је у среду 6.маја свечано прослављен у цркви Светог Ђорђа у царском граду Призрену. Литургијом је началствовао Епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење Епископа стобијског Давида и великог броја свештенослужитеља. Осим ученика и професора Призренске богословије, монаха и монахиња из манастира Зочиште, Св. Архангели, Драганац, Девич, Дечани, Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, као и верника из Призрена, Ораховца, Новака, Велике Хоче и других места, Литургији је присуствовало и педесетак лекара и медицинских радника КБЦ Приштина из Грачанице и Лапљег села. У току Литургије владика Теодосије је рукопроизвео оца Илариона, дугогодишњег монаха и сабрата манастира Дечани и настојатеља манастира Драганац у чин архимандрита рекавши:
-Отац Иларион је још у младости својој заволео Христа и оставивши све послушао је глас Христов који каже: ,,Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“. И заиста, он је оставио све иза себе, овај свет, сроднике, родитеље, пријатеље, славу овога света, да би служио Христу и Цркви Његовој овде на мученичком Косову и Метохији. Ми идемо путем Христовим, а Господ хоће да ми личимо на њега, да се угледамо на њега. Он који је себе принео на жртву ради спасења овога света и човека, хоће да и ми будемо спремни на несебичну жртву. Господ који је милостив, оличење и извор доброте свагда, хоће да и ми будемо милостиви према своме брату, према својима ближњима, са онима којима живимо, онима који нас воле и који нас не воле. Ми треба да будемо извор милости и љубави оне Христове љубави које је он довео на овај свет.
Владика је пожелео оцу Илариону да му ово унапређење буде још већи подстрек у служењу Богу, Цркви и своме роду и уједно га поставио за Архијерејског заменика Епархије рашко-призренске, јер, како је рекао ,,потребно је да будемо што више присутни, како овде на Косову и Метохији тако и у Рашкој области, а он ће, као што је досад био у послушању, слушати глас свога Архијереја и помоћи да све буде онако како Господ то од нас захтева и очекује.“
После прочитаног Светог Јеванђеља владика Давид, је честитао славу владици Теодосију захвалио се на братском позиву да дође у царски Призрен:
-Дошао сам данас да са вама поделим исте радости и туге које заједно носимо, иста искуства из борбе којом се заједно боримо, како би остварили своје заједничко спасење. Дошао сам данас да будем поред вас и да се тако и ја дотакнем славног призренског предања, царева, хероја и мученика.
Владика Давид је рекао да се празник Св. великомученика Георгија подудара са једним од најлепших периода године када све пупи и када се људи користе Божјим даровима из природе, сакупљају прелепо цвеће које их окружује, како би њиме украсили иконе светитеља, храмове и домове, али је нагласио да је сакупљање тих украса и Божјих дарова лак посао и да човек у животу треба да се потруди да уради нешто више, а то може подражавајући животе свих светитеља и наравно Светога Георгија, који је патрон призренског храма. Он је подсетио на неке делове житија Светог Георгија:
-Познато је да је Диоклецијан почео прогон хришћана негде почетком 4. века. Тада је Св. Георгије осетио потребу да јавно исповеди своју хришћанску веру. Осетио је тај порив у себи. Но пре него што је то урадипо, он је поделио све своје имање сиромашним људима, пустио све робове, јер је био из богате породице, и тек тада је отишао на двор императора и отворено рекао императору да није праведно то што гони хришћане. Почео је прогон, почела су мучења, несхватљива за нормални човечји ум. Тиранин је узео неко гвожђе и од тог гвожђа направио ципеле са клинцима и онда је те клинце ужарио и такве ужарене ципеле са ужареним клинцима су обукли Св. Георгију и принуђивали су га да трчи. Тада је Св. вел. Георгије изговорио ону чувену реченицу: ,,Трчи Георгије према Христу за којим жуди твоја душа!“. И остао је неповређен. Ова реченица возљубљени у Христу, треба да постане програм нашег живота, јер ти ужарени клинци веома лако могу да буду наше окружење, ти ужарени клинци могу да буду људи из нашега окружења, који желе да ми не постојимо, али ми по примеру Св. Георгија можемо и треба да искористимо и те људе како би трчали према Оном за којим жуди целокупно наше биће, а бездруго то и јесте Христос Господ. Када то урадимо онда можемо да поновимо такође оно шта је урадио и сам Св. Георгије. Када су њега питали које је његово име, његов одговор је био ,,Хришћанин сам!“. Данас је веома лако на различитим местима у овом свету, да човек каже да је хришћанин, али на овом светом и достахвалном месту да човек каже да јесте хришћанин, то може да значи и смрт. Али, ми знамо да тај идентитет, да хришћански идентитет превазилази ограничење биолошког идентитета нашег и да управо тај наш хришћански идентитет још сада и овде даје вечност.
Велики број верника се причестио, а међу првима мали Павле Ђорић и Милица Ђорђевић из Призрена, као и Матија Григоријевић из села Новаке. Они су са богословцима и свештеницима кренули први у Литију око цркве носећи иконе светитеља, док су за њима ишле владике и народ, а Призреном се ширио бруј црквених звона.
Епископ Давид је обавио освећење славских колача и жита, после чега је домаћин, владика Теодосије заблагодарио Богу на даровима, али и свима који су се сабрали да прославе Св. Георгија у Призрену. Посебну благодарност је упутио Епископу стобијском Давиду, из Охридске архиепископије, говорећи да наши преци и наши владари нису знали за границе које данас постоје:
-И заиста наши преци, наши владари нису знали за границе и простори где данас живе Срби и простори где данас живе Македонци, све је то била једна земља и они су Богу приносили молитве, и подизали су светиње, задужбине за Цркву Божју, за нас. Заиста је данас велики дан, када смо се сви овде сабрали и када смо се помолили Светом великомученику Георгију да његовим молитвама обасја овај храм и све његове верне и све оне који следујући његовом примеру иду путем Христовим, путем Христа Васкрслога, јединим путем који води у живот вечни. Хвала, драги владико, и хвала на благословима Архиепископу Јовану који је после великог страдања сада у братској и сестринској Русији и који се и даље непрестано моли за све нас. Хвала на љубави вашој, нека вам Господ узврати стостуко за све што приносите Њему, нарочито што исповедате пресвето име његово у Охридској архиепископији и што страдате за јединство Цркве.
Владика Теодосије је припремио трпезу љубави за госте, а многи су искористили леп дан да крену у Ђурђевданску шетњу Шадрваном и до манастира Св. Архангела, и на кратко уживају у лепоти манастира крај Бистрице.
