Разговор свештеника Георгија Максимова са некадашњим јудејем, глумцем и продуцентом, човјеком изворног јеврејског рода, Јевгенијем Едуардовичем Вернером на ТВ каналу „Спас“ у емисији „Мој пут ка Богу“.
Јевгеније Едуардович Вернер
Отац Георгије: Добар дан! У програму је емисија „Пут ка Богу“. Данас је са нама у студију Јевгеније – човјек стваралац, глумац, продуцент. Јевгеније, колико знам, иако сте у дјетињству добили неке представе о хришћанству, у зрелијим годинама ви сте себе везивали са јудаизмом. Не би ли сте нам казали, како се све догодило?
Јевгеније Вернер: Заиста, у дјетињству сам много тога дознао од своје баке. Она ми је говорила о Православљу, католицизму и лутеранству – шта их разликује једно од другога. Она сама је била православна, мада је потицала из изворног јеврејског рода.
Отац Георгије: Очевидно, она је била веома обавјештена, јер не може свака бака своме унуку објаснити такве нијансе.
Јевгеније Вернер: Да. Сада када сам постао старији, све је се чешће сјећам. Сјећам се тих наших разговора. Тада сам их слабо разумјевао, но сада сам већ схватио, шта ми је говорила и чему ме је покушавала привести. У младалачком добу ја сам на неки начин отишао од Бога и заузет сам био свјетским. Обраћење ка Богу је произашло касније, 2003. године, кад ми је било 23 године.
Отац Георгије: Како сте себе идентификовали у то вријеме: Као Хришћанина или као јудеја?
Јевгеније Вернер: Тешко је то рећи, зато
што сам ја тада био на путу трагања. Већ пет година
послије био сам у болници, а тамо, у болници, се на
лијечењу налазио јеромонах Михаил из Костромске области.
Ми смо се са њим упознали, и управо у тој болници сам се и
Крстио. Он ме је Крстио. Увидио сам, да је он заиста
духовни човјек. Ето, тада сам ја почео себе сматрати
православним човјеком. Но већ 2008. године десио се мој
пад. Будући да сам из јеврејског рода, разговарао сам са
Јеврејима, и њима је успјело да ме постепено одбију са
правог пута. Почео сам посјећивати синагогу – у
почетку ријетко, а потом чешће. Почео сам поштовати шаббат
– ви знате, да је то важна наредба у јудаизму. И при
свему томе почео сам се напијати и чак нијесам ни
примјетио како се то догодило. А завршило се са тим, што
2010. године, код мене практично већ није било ни једног
снимања (екранизације).
Тада се догодио овакав случај: послије редовне пијанке
украли су ми торбицу са новцем и документима. Сагласно
томе, вријеме је било да се вратим кући. И када сам дошао
кући, тамо, на једној од рјечица, доживио сам клиничку
смрт. Памтим, да сам видио душе. Тамо је блаженство, тамо
је добро. Прозор. И глас, који кад сам га чуо, уплашио сам
се. Уплашио сам се казне, јер сам прелијепо разумио, да
сам последње двије године живио неправилно – да се
десило удаљавање од Христа.
Отац Георгије: Сјећате ли се шта вам је казао тај глас?
Јевгеније Вернер: Прво упозорење је било на рачун „зелене змије“. Да пијем алкохол мени је одлучно забрањено. Казано ми је о суштини мог живота. И, слава Богу, тамо сам ја све то чуо. И женски глас ми је рекао: „За тебе је измољено и теби је додијељено вријеме. Ми смо са тобом. Иди и не гријеши више.“ А када сам се пробудио, видио сам да се у близини налази црква. Разумио сам куда су ме привели. И чудесно је то, кад сам ја тамо дошао да пијем воду, у тај малени храм, мене су тамо сви дочекали, као да су ме знали.
Отац Георгије: Да ли сте одједном успјели одбацити пијанство? Или је било какве такве борбе?
Јевгеније Вернер: Није, апсолутно никакве борбе није било. То уразумљење ми је помогло узети себе у руке. Ја прекрасно знам, што, не дај Господе, ако поново ступим на тај пут – Он ће ме одмах узети из овога живота.
Отац Георгије: А какав је потом био ваш однос са јудаизмом?
Јевгеније Вернер: Знате, после неког времена, у зиму 2011. године, вративши се у Москву, отишао сам у синагогу са другим циљем. Са проповјеђу.
Отац Георгије: Ви сте тамо почели говорити о Хришћанству?
Јевгеније Вернер: Да. О људским вриједностима, идеалима и непосредно о Христу. Тада ми је пришао човјек који је десна рука главног равина и рекао: „Теби је неопходно напустити ово мјесто, зато што си ти расколник.“
То је био карактеристичан знак за мене – што ти
долазиш, говориш о Истини, о Христу непосредно, а тебе
одатле изгоне.
Напустивши синагогу, шетао сам улицом, и било ми је тако
лијепо и лако, зато што сам осјећао да су се и на мени
испуниле ријечи Исуса Христа: „ Ако су мене гонили и
вас ће гонити“ (Јн. 15;20). И од тога осјећаш да је
Он поред тебе, управо у том тренутку. И тада, слава Богу,
мој живот је почео да се доводи у ред.
Отац Георгије: Колико разумијем, када су вас привукли у синагогу, један од основних аргумената је био следећи: „Уколико је неко Јевреј, то је његово. Он је дужан бити овдје“.
Јевгеније Вернер: Да. На самом дјелу то је тачно тако, као што се дешава и у свијету ислама. Уколико си се ти родио као Татарин, ти си обавезан бити муслиман. У принципу, у јудаизму је иста та идеја. Природно, они су почели да ми говоре. „Ти си обавезан радити то, неопходно је дјелати ово …“. Између осталог и за тфилин.
Отац Георгије: За наше гледаоце, објаснићу шта је то тфилин. То су такве кутијице, које се у току молитве стављају на руку јудејима. Унутар тих кутијица убачени су мали свитци са изрекама из Торе.
Јевгеније Вернер: Када тфилин везују за руку, ти понављаш одређена имена. И ето, у моменту клиничке смрти, када сам преживио виђење, ја сам разумио, зашто је Исус укинуо тфилин. Исус је рекао да ће само чисти срцем Бога видјети. Значи, уколико је твоје срце нечисто, и твој дух безвриједан, онда ти никакав тфилин неће помоћи.
Отац Георгије: Овдје је потребно обратити пажњу на то, да је погрешна сама идеја о томе, да уколико је човјек Татарин он је обавезно дужан бити и муслиманом, а уколико је човјек Јеврејин обавезно је дужан бити јудејем. Исто као и идеја, што је Хришћанство само за Русе, Грке, Србе или Грузине. Зато што истина не може бити повезана са националношћу.
Јевгеније Вернер: Наравно.
Отац Георгије: Не може бити да је истина
само за посебне нације. Истина, уколико она постоји,
– она је за све људе. И наравно, ми знамо, да Црква
у Јерусалиму – то је прва Црква. И она се није
прекидала од времена апостола. Но, и у каснија времена
било је људи који су имали јеврејске коријене, али су били
Хришћани и чак постајали светитељи у Цркви. Сјетимо се
светог Епифанија Кипарског, преподобног Романа Сладкопојца
… Или, ево, на примјер, преподобног Константина
Синадског. Он је био из јеврејске породице и живио у IX
вијеу. Обратио се ка Христу, и између осталог, такође
проповједао својим сународницима Христа. Све то нам
показује Хришћанство као пут који је отворен и за Јевреје.
Ово се потврђује и оним што се дешавало у Руској
Империји.
Наравно, тема Јевреја који су постали хришћани, за јудеје
је веома болна. Они говоре: „Но, да, било је и
таквих случаја…“ А јеврејска енциклопедија
пише: око 100 000 Јевреја у Руској Империји је у XIX
вијеку прешло у православно Хришћанство. Јудеји
протествују, што је све то, тобоже, било изнуђено –
што су их тобоже присиљавали. Но ваш примјер – и не
толико ваш – показује да на самом дјелу то може бити
последица директног слободног избора човјека, и последицом
његовог односа са Богом, са Христом.
Јевгеније Вернер: Знам не мало људи, и не само из свијета јудаизма, него и из свијета ислама, који су прешли у Православље. Они се ту осећају слободним, они осјећају: душа се приклања овамо – значи, треба бити овдје.
Отац Георгије: Потребно је још примјетити, да се савремени јудеји старају себе приказати наследницима, и чак, директним продужитељима старозавјетне традиције. Но, то не одговара стварности, зато што када ми отворимо Стари Завјет, то видимо: тамо постоји Јерусалимски храм. Ми видимо директне заповјести да жртве треба обављати у Јерусалимском храму – и само су тамо оне дјелујуће. Жртве – то је јединствени начин очишћења, који се предлаже Старим Завјетом. И, подударно са тим, сви они, који покушавају приносити жртве ван Јерусалимског храма, проглашавани су за оне који чине гријех, и својеврсним расколницима. Но послије тога, кад је дошао Господ Исус Христос, храм Јерусалимски је био укинут, и савремени јудаизам нема храма. Јудеји су њега замјенили синагогама, али синагоге – то нису храмови.
И још: У Старом Завјету постојало је свештенство, установљено Богом. А сада свештенства међу јудејима практично нема. Постоје равини, но то је сасвим друго. То су људи који сами себе постављају. Они не потичу из свештеничких родова, како се то благосиљало Богом у Старом Завјету. А ако нема храма и нема свештеника – нема ни жртвоприношења. А ако нема жртвоприношења, нема очишћења од гријехова, зато што је то био једини начин очишћења од грехова у Старом Завјету. И испоставља се да се тај дио јеврејског народа, који је изабрао савремени јудаизам, са тачке зрења Старог Завјета, налази под гријехом и неочишћен. Адекватно томе, послије заузимања Јерусалима од стране римских војника, у првом вијеку, фарисеји су почели да стварају ту, да тако кажем, нову верзију јудаизма. На рушевинама тога, што је остало од Старог Завјета. И сада међу јудејима постоји само нова верзија јудаизма, гдје се умјесто храма јавља синагога, умјесто свештеника рабин, а умјесто Торе јавља књига Талмуд – која је обликована тек послије Христа.
Јевгеније Вернер: Да. И поред Талмуда, веома силно процвјетава Кабала, коју они проповједају. А шта је то Кабала – мислим да је многима познато.
Отац Георгије: Мистично учење у јудаизму. Такође непознато у Старом Завјету.
Јевгеније Вернер: То учење је изложено у књизи. И они просто не само читају из ње – они по њој и дјелују. И, узгред говорећи, то се лоше завршава. Јер, то је заправо врачање.
Отац Георгије: Кабалисти предпостављају да им овладавање контролом над духовним силама, над скривеним именима Бога, даје неку власт над овим свијетом. Но у стварности, наравно, било које врачање или вјештичарење, врши се злим духовима. О томе, у којој мјери је све то истина, а у којој мјери прашина у очима, коју људи покушавају пустити, да би себи повећали цијену, – већ је сложено одговорити. Али то, да у кабалистичкој традицији присуствују елементи магијске праксе – то је чињеница. Само кабалистичко учење себе позиционира као тобоже веома древно, као тобоже неодвојиви дио јудаизма, а у стварности, прве књиге Кабале, појављују се тек у средњем вијеку. То је доста позно учење, које се појавило чак послије Талмуда. У садашње вријеме оно постаје популарно благодарећи циљаним промоцијама.
Јевгеније Вернер
Јевгеније Вернер: Замагљује људима мозак. Сада постоји још и друга тенденција. Јевреји су почели све више прелазити у Хришћанство, тако да је јудаизам као такав, на самом дјелу, све сиромашнији чланством јеврејског народа. Али он се попуњава другим народима. У јудаизму постоји такав обичај звани – гијур. То је када се равинска породица бави човјеком било које нације, учећи га потпуно јудејској вјери и култури. И уколико је тај човјек мушкарац, онда га обрезују и даје му се ново име. Послије тога, он се показује, већ као члан јудејске општине. Тако да људи врше разне изборе. У Јеванђељу Исус Христос говори, да ће пшеница бити одвојена од кукоља. То се сада и дешава. И дај Боже, наравно, да би људи који нас гледају, учинили правилан избор.
Отац Георгије: И заиста, човјек који живи у Русији или у било којој другој православној земљи, дужан је, да тако кажем, размислити о томе, зашто је Господ њему дао да се роди управо овдје. Наравно, овдје живе људи разних религија, и нико не укида слободу воље, али овдје је најлакше дознати о Хришћанству. И овдје је најлакше бити правим хришћанином.
Јевгеније Вернер: И посебно треба подвући, да је ријеч о истинском Хришћанству, о Православљу. Уколико ми погледамо Европу, тамо је римокатолицизам и протестантизам. Сходно томе, истине тамо нема. Ја сам чак спроводио упоређења, и, на примјер, Јеванђеље протестаната се већ разликује од православног, од тог Јеванђеља које је блиско Христу.
Отац Георгије: Постоји превод Синода Руске Православне Цркве, и неки протестанти у Русији користе Синодски превод, но многи имају неке своје. Код Јеховиних свједока, на примјер, превод Библије је општеискварен. Код других такође постоје искривљавања, губитак смисла.
Јевгеније Вернер: И више од тога. У рукама сам држао Јеванђеље, које дијеле баптисти – оно се силно разликује од православног Јеванђеља. Дај Боже, да би се људи могли разабрати. Сада ја, слава Богу, видим да је много људи које Свевишњи буди. Веома желим да Истина тријумфује.
Отац Георгије: Као што ми знамо, Господ Исус Христос је рекао: „Ја сам Истина“. (Јн. 14;16). И дај Боже, да би и други наши гледаоци могли наћи свој пут ка Христу, као и ви. Ваш примјер показује да Господу ништа није тешко, да би нам помогао прићи к Њему. И ако је некоме нужно да му добра књига дође до руку, – Господ њему шаље књигу; коме је потребан добар пријатељ Хришћанин – Он му шаље таквога друга; коме је потребно чудо или чак неко директно откровење, он и то шаље – као у вашем случају. Али за човјека се увијек чува слободни избор. Наравно, човјек може и говорити: „Не, ја то нећу“, но тада послије он не може рећи: „Ја нијесам знао, мени нијесу предлагали“.
Јевгеније Едуардовичу, хвала Вам пуно за разговор, за Ваше свједочење. Желим вам да се и даље укрепљујете у Хришћанству и у Вашим духовним везама са Господом Исусом Христом.
Превод са руског за www.princip.me Игуман Манастира Врањина, Петар (Драгојловић)
