У цркви Светог Марка данас је поводом 22. годишњице агресије хрватске војске на Медачки џеп, одржан парастос жртвама те акције у којој је убијено 88 Срба.
Српска села у близини Госпића - Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице - потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године.
Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао је новинарима да је тог и наредних пар дана убијено 88 Срба, међу којима је било војника, полицајаца и цивила.
"Цивили, њих 36, махом су били старији људи - старице и старци од 60 до 90 година. Трагедија је била у томе још већа што су ти бојовници многе од тих људи у Дивоселу и познавали, заједно са њима некада сједили у школским клупама, ишли на славе, пијаце, а 9. септембра 1993. су починили погром", истакао је Раичевић.
Како је навео, хрватска војска је изненадила народ у тим селима и напала их, иако су она била под заштитом УН, под заштитом УНПРОФОР-а, који се повукао и пропустио хрватску војску.
"Ова села су пред сам Други свјетски рат 1939. године имала 4.500 становника, данас нема готово никога. Данас када човјек дође у ова села у којима скоро нико не живи, има осјећај да је дошао у простор у коме је вријеме већ одавно стало. Тамо преко љета ријетко дође по нека породица да обиђе гробља, запали свијеће и осјети мирис породичног огњишта", навео је Раичевић и додао да данас једино рушевине и гробља наговјештавају да се некад живело у том крају.
Вера Поткоњак, која је пребјегла из Дивосела у Србију, дошла је на парастос брату који је настрадао у нападу хрватске војске тог дана.
"У трагедији мог српског народа, мога и осталих села, погинуо је и мој једини брат Ђорђе. Имао је 41 годину и био је дипломирани економиста. 10 дана трајала је агонија, нисмо знали гдје је он, да ли је преживио, да ли ће изаћи из тог чуда. Међутим, по размјени, кад је хрватска страна лешеве вратила Србима, међу њима је био и мој једини брат", сјећа се Поткоњак.
Парастос настрадалима организовало је удружење породица несталих и погинулих лица "Суза".