Наша делегација, на челу са Слађаном Прицом, заменицом помоћника министра за мултилатералу, спречила је доношење те неприхватљиве одлуке која значи непоштовање и кршење правно важећих резолуција Савета безбедности УН, као и ниподаштавање чињенице да је држава Србија чланица Унеска.
– Истицали смо да је непримерено да се једном одлуком потпуно негира и не поштује историјско право Србије, не само као државе, већ и Српске православне цркве. Сампредлог потпуно је избрисао и име Србије из имена културних добара, али и навођење Србије као државе која је дужна да, према Конвенцији Унеска, у пуној мери сарађује с надлежним телима у циљу заштите и обнове ових манастира, што она и чини. У пратећем документу прихваћено је и наведено да је Србија редовно подносила извештаје о стању ових добара, да је сарађивала са Унеском, као и с другим државама. Подсећала сам да су ти манастири и цркве обнављани и новцем Србије и међународне заједнице, те да, у складу с Резолуцијом 1244 СБ, присуство Унмика и Кфора мора да обезбеди њихову пуну заштиту јер ће се у супротном грађани ових земаља питати зашто би константно плаћали њихово скрнављење и рушење – каже за „Политику” Слађана Прица.
Конвенцији за светску баштину Унеска приступило је 187 држава, а 21 је у већ поменутом комитету за светску баштину, за чије чланство се Србија већ кандидовала, и нада се избору на Генералној скупштини Унеска, у октобру. То би за нас било изузетно важно, јер само чланице Комитета учествују у расправама по свим тачкама дневног реда и у доношењу свих одлука.
– У неколико разговора с делегацијом Француске са жаљењем сам, као њихов некадашњи ђак и стипендиста, констатовала да ова држава треба више и боље да разуме суштину овако неприхватљивог односа. Француски стручњаци су у прошлим вековима свету открили величанственост тих манастира и фресака Високих Дечана, Грачанице, али и других споменика с наших простора. Сећам се да сам упорно понављала причу о француским стручњацима који су отомански малтер чистили рукама да не би оштетили фреске Грачанице. Да су их прецртавали и односили да их покажу читавом свету. Разумем политику и право било које земље да донесе одлуку о признању или непризнању неке државе, али је неприхватљиво да нам се одузима историја, да нам се секу корени, да нам се грубо, из политичких разлога, оспорава чак и идентитет – с нескривеним емоцијама говори Слађана Прица.
Подсетимо да је поред других добара, Србија је, као чланица Унеска и држава страна уговорница Конвенције за светску баштину, увела 2004. године на листу светске културне баштине наша добра на Космету. Међутим, након варварских рушења и паљења наших цркава и манастира, на предлог Србије 2006. године, Комитет одлучује да ова добра додатно уведе на листу светске баштине у опасности. Како је још објаснила наша саговорница, овај догађај у Паризу био је покушај да нам се на најгрубљи начин оспори не само историја, већ и наше присуство на територији Космета, и да се на најгрубљи могући начин прекрши свака веза Србије са овим поднебљем и са сопственим културним наслеђем.
– Неприхватљиво је да се споменици хришћанства, који се налазе на листи светске баштине у опасности, политичким одлукама Комитета, који за то нема мандат, приписују у наслеђе другима. Инсистирала сам на томе да Комитет не може и не сме да прекорачује свој мандат, и не може да расправља, јер није позван, о било чијем територијалном интегритету и суверенитету. Подсећала сам на то да је Србија увек настојала да буде конструктивна и да ће то чинити и убудуће, али да никада неће прихватити да буде оспорена готово хиљадугодишња припадност ових манастира средњевековној Србији, а пре свега Српској православној цркви, истиче Прица, додајући да ће нашој држави бити потребно много више дипломатског и политичког ангажмана до наредне годишње седнице Комитета, у Санкт Петерсбургу, и да то што ће Русија председавати значи да ће нам позиција бити далеко боља.
Србија ће помно пратити којих ће девет земаља бити нове чланице Комитета за светску баштину, за шта се и сама кандидовала. А, како сазнајемо, међу даљим дипломатским акцијама биће и озбиљна реаговања на све ово што се догодило у Паризу.